Izvor: Politika, 16.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bake i deke kao ispomoć
Mnoge trudnice se raspituju se da li dete moraju da prijave na listu čekanja čim se rodi
Bez mesta u željenom vrtiću ove godine je u glavnom gradu ostalo 9.463 dečaka i devojčica, a nekoliko hiljada mališana ostalo je ispod crte i u drugim gradovima širom Srbije. U Predškolskoj ustanovi "Pčelica" u Nišu na listi čekanja našlo se više od 2.000 najmlađih, u PU "Nada Naumović" u Kragujevcu oko 550 klinaca, a u obdaništima u Kruševcu i Valjevu po 350 mališana. I >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pored činjenice da su u predškolskim ustanovama pregrađivane prostorije da bi se napravilo što više mesta, primljeno je samo 10.000 dece.
Većina roditelja koji nisu imali sreće (ili "debelu vezu") da upišu svog mezimca u državno obdanište, našli su se u neobranom grožđu, jer zbog poslovnih obaveza nisu u mogućnosti da čuvaju dete, a od minimalne plate ne mogu da finansiraju boravak u privatnom vrtiću.
U državnim obdaništima kažu da su prioritet pri upisivanju imala deca čija su oba roditelja zaposlena, oni sa nižim primanjima, kao i deca samohranih majki. Ali, očigledno da su se na spiskovima "provukli" oni koji imaju mnogo novca, a pri tom ne rade, što čak i vaspitači u obdaništima smatraju velikom nepravdom.
– Roditelji dece koja se u vrtić dovoze džipovima i nose isključivo firmiranu garderobu verovatno mogu i da im priušte boravak u privatnom vrtiću. Nije mi jasno zašto zauzimaju mesto onome ko stvarno nema para i ne zna šta će sa detetom. Mnoge trudnice dođu i raspituju se da li dete moraju da prijave na listu čekanja čim se rodi – objasnila je besno vaspitačica beogradskog državnog vrtića.
Zbog svega toga, većina već osiromašenih roditelja primorana je da sada dete na čuvanje poveri bakama i dekama, koji uglavnom sa radošću prihvataju ovu slatku obavezu. Ali, psiholozi kažu da to baš nije dobro za razvoj deteta, kao ni menjanje nekoliko vrtića.
– Svaka promena radne sredine utiče na koncentraciju i samopouzdanje mališana. Deca tada nemaju osećaj da negde pripadaju. U privatne vrtiće, gde je cena mesečnog boravka od 150 do 300 evra, dolaze oni koji to mogu da plate, a ukoliko nisu u mogućnosti tu su ili bebisiterke ili bake – rekla je Valentina Relković-Radonjić, predstavnik Udruženja za unapređenje vaspitno-obrazovnog rada u privatnom sektoru.
U gradovima u unutrašnjosti je, kažu, lakše, jer su cene privatnih obdaništa niže, a uvek u pomoć mladim roditeljima može da pritekne neko iz familije, jer je život u zajednici u nekim delovima Srbije sasvim uobičajen. Ali, šta je sa svim onim mamama i tatama kojima u istom gradu ne žive rođaci ili onima kojima su i roditelji zaposleni?
– Ne mogu da nađem posao, jer nemam kome da ostavim trogodišnju ćerku. Moja rodbina živi u unutrašnjosti i ima obaveze, a suprug nije u dobrim odnosima sa svojim rođacima. Jedva sastavljamo kraj sa krajem, bolje bi bilo da se i ja zaposlim. Ali, šta i to vredi ako bih celu platu morala da bacim na privatni vrtić – kaže Branka Ilić iz Beograda.
Ljiljana Lučić, sekretar Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu Skupštine grada Beograda, ističe da srpskoj prestonici nedostaje između deset i 20 vrtića i pored činjenice da ih već ima 217.
– U obdaništima boravi oko 40 odsto dece predškolskog uzrasta. Godinama se zbog ratova i kriza nisu gradili novi objekti, pa smo tek nedavno izgradili nove kapacitete – na Bežanijskoj kosi, Resniku i od jeseni u Mirijevu. Napravićemo ozbiljne analize da utvrdimo gde su najneophodniji vrtići i trudićemo se da na taj način pomognemo ljudima – istakla je Lučićeva.
Zbog ove nezavidne situacije u obdaništima širom zemlje, Ministarstvo prosvete i sporta apelovalo je juče na lokalne samouprave da hitno grade vrtiće i da to predvide budžetom za narednu godinu.
– Nedostatak mesta u vrtićima ne postoji od juče već kao problem traje decenijama. Lokalne samouprave su, po zakonu, zadužene za sve poslove vezane za rad vrtića. Prilikom projektovanja budžeta za narednu godinu moraju da naprave plan izgradnje novih vrtića u naseljima u kojima oni nedostaju, jer je to jedini način da se reši dugogodišnji problem nedostatka prostora za vaspitavanje i bezbedan boravak dece predškolskog uzrasta. Poštujemo potrebu opština i gradova da uređuju parkove, pijace i da preuređuju fasade i druge objekte, ali smatramo da potrebe dece imaju prednost. U vreme kada su svi zabrinuti zbog pada nataliteta u Srbiji logično je obezbediti uslove za normalno odrastanje najmlađih – objasnili su u Ministarstvu prosvete i sporta.
Da li će neko od predstavnika vlasti u našoj zemlji reagovati na ove apele, ostaje da se vidi. Međutim, strašno je što sve ovo utiče na mlade ljude koji žele proširenje porodice i koji će planove morati da ostave za neka bolja vremena, u kojima će se svaki dolazak novorođenčeta na svet novčano nagrađivati, a upisivanje u vrtić će postati samo puka formalnost.
D. Davidov
[objavljeno: 16.08.2006.]
