Izvor: BKTV News, 16.Sep.2013, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bacili tonu opasnog mesa
Na kioscima brze hrane valja biti i te kako oprezan, pokazuju kontrole inspekcije i udruženja potrošača. Najčešće istekao rok i neispravne deklaracije. U unutrašnjosti Srbije veći rizici od trovanja.
Kiosci i razni „šalteri“ brze hrane potencijalna su opasnost za potrošača kod nas, uostalom, kao i u celom svetu, ocenjuju u beogradskom Institutu za higijenu i tehnologiju mesa. Svoju tvrdnju stručnjaci ove institucije obrazlažu činjenicom da nadležne inspekcijske službe nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << u situaciji da svakodnevno kontrolišu svaki kiosk, a ponekad je dovoljan i trenutak nepažnje radnika koji radi sa mesom za roštilj, pa da dođe do propusta koji će dovesti do trovanja.
Ovo upozorenje potrepljuju i podaci inspektora iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije. U 938 ovogodišnjih kontrola ugostiteljskih i objekata brze hrane na području republike inspektori su povukli, odnosno naložili da se baci, 873,7 kilograma mesa i mesnih proizvoda.
Samo u protekla dva i po meseca van prometa je stavljeno blizu 200 kilograma mesa.
Najčešći razlozi za povlačenje mesa i mesnih proizvoda iz prodaje su nepropisna deklaracija, odnosno ono što dobijamo nije adekvatno sa onim što se nudi, kao i činjenica da je mesu istekao rok – tvrde inspektori.
U organizacijama potrošača ističu da je stanje bezbednosti hrane koja se prodaje na ulici, odnosno u kioscima i ostalim sličnim objektima alarmantno sa mogućnošću i da zaradimo trovanje.
- Rezultati naših ranijih ispitivanja proizvoda koji se prodaju kao brza hrana bili su poražavajući – kaže za „Novosti“ Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. – Više od 90 odsto uzroka ustinjenog oblikovanog mesa, a to znači za pljeskavice i slične proizvode, bilo je mikrobiološki neispravno. Imalo je ešerihiju koli i druge patogene bakterije.
I sladoled iz takozvane zanatske proizvodnje, ukazuje Bogosavljević, često je bio mikrobiološki neispravan. Na području Srbije stanje je znatno nepovoljnije nego u Beogradu kada su u pitanju ovi proizvodi. Jer, u glavnom gradu su moguće česte kontrole.
U Privrednoj komori Srbije nemaju podatak koliko kod nas ima objekata za prodaju brze hrane. Tačnije, kažu da nemaju ni iz bliza precizne podatke ne samo o postojećem broju ni o trendu da li on raste ili opada kada je u pitanju otvaranje ovakvih objekata i kažu da pouzdan odgovor na ova pitanja ne mogu dati ni „mnogo pozvaniji državni subjekti“. Dragana Šabić, sekretar Udruženja za ugostiteljstvo i turizam pri PKS, kaže:
- Smatramo da je promet namirnicama u objektima brze hrane sistemski problem i da traži daleko veću odgovornost svih nadležnih da ne bi dolazilo do incidenata.
MASOVNE MANIFESTACIJE
Velika okupljanja, odnosno razne „pljeskavicijade“, „kobasicijade“ i razne ostale „ijade“ zahtevaju posebnu pažnju i poseban nadzor kako organizatora tako i nadležnih inspekcijskih službi. Razni incidenti ili što bi narod rekao trovanja u takvim situacijama nisu strani, a to se pokazalo nedavno na „Smederevskoj jeseni“.
- Do danas još nismo dobili izveštaje o rezultatima analiza uzoraka hrane životinjskog porekla uzetih u ugostiteljskim objektima na manifestaciji „Smederevska jesen“, pa ne možemo ni pričati o čemu je reč i šta je uzrok tome – kažu za „Novosti“ u Upravi za veterinu Ministarstva privrede. – Pre završenog epidemiološkog izvešaja i rezultata laboratorijskih ispitivanja nemoguće je sa sigurnošću utvrditi vezu između prijavljenih obolelih lica sa istim i sličnim simptomima i konzumiranja hrane na toj manifestaciji.
Izvor: Novosti
Tweet
