Izvor: Blic, 03.Nov.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bacili tone jabuke
Požega - Na desetine tona jabuka propalo je u požeškom kraju jer voćari nisu imali kome da prodaju prinos. Zbog kolapsa preduzeća „Budimka", koje već mesecima ne otkupljuje voće, rod je umesto u hladnjačama ostavljen u voćnjacima da istruli ili je jednostavno bačen na smetlište. Samo mali broj poljoprivrednika imao je šansu da proda voće privatnicima i nakupcima koji su kilogram jabuka plaćali dva, eventualno tri dinara.
Za tužnu sliku, pravu tragediju koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se može sagledati u voćnjacima od Užica prema Požegi i Kojseriću najveći krivac je propast „Budimke". Nekada renomirani otkupljivač voća, čiji su se gusti i kašasti sokovi, džemovi, marmelade, slatko, prodavali i van granica Srbije, tokom 2009. nije otkupio ni jednu jedinu voćku.
- Ovo preduzeće je nekada bilo vetar u jedra poljoprivredi ne samo požeškog kraja već i celog užičkog regiona. Znala je „Budimka" dnevno da otkupi 250 tona jabuka, da po dobroj ceni i na vreme voće plati seljacima. Tako je firma vezivala seljake za sebe, a oni ulagali veliki novac sadeći voćnjake. Ali „Budimka" je prestala sa proizvodnjom u decembru, sada u agoniji čekamo 15. novembar i odluku Agencije za privatizaciju da li će sa aktuelnim konzorcijumom vlasnika preduzeća raskinuti kupoprodajni ugovor - kaže za „Blic" Milan Paunović, predsednik Sindikata „Budimke".
Pored 108 zaposlenih, kojima se duguje 11 plata, propast „Budimke" na svojoj koži žestoko oseća na stotine voćara celog kraja. Nemajući kome da prodaju rod, nemoćno gledaju kako trule prava brda jabuka, zaštićenih sorti poput zlatnog delišesa, ajdareda, jonatana, ričarda delišesa, onih manje plemenitijih - budimke, kolačare, kožare... Samo mali deo prinosa seljaci uspeju da iskoriste hraneći stoku, ali ni ovce ni svinje neće jabuku kad počne da je stiže trulež.
- Mnogi su posadili jabuke, a sad gledaju propast. Nekada, kada je bilo otkupa, tiskali su se pred „Budimkom" u ovo doba godine kolone kamiona i traktora punih jabuka. Sada, kada otkupa nema, prinuđen sam da nudim jabuke i džabe, samo neka iz neko odnese da ne gledam kako trule - kaže poljoprivrednik Strajin Vuković.
U voćnjaku Miluna Milovanovića iz sela Glumač ove jeseni propalo je petnaest tona jabuka. Da je „Budimka" ono što beše nekad, Milutin bi danas sa priznanicom o predatom voću već mogao da nakrivi kapu.
- Nabrao sam i ostavio 300 kilograma, koliko mi treba za kuću. Ostalo leži i trune. Zađem u voćnjak i duša me boli, gledam opale jabuke, na pojedinim mestima ima ih do kolena. Sve zdrave, sočne, neprskane, a nemam kome da ih prodam. Mislio sam - greh je sve to voće da propadne, pa onda hteo da pečem od nje rakiju, ali odustao sam kada sam se presabrao i video koliko treba drva za pečenje - očajan je Milovanović.
Meštani nekoliko sela imali su „sreću" da im se manji otkupljivači pojave na vratima nudeći za jabuku mizernih dva, ponegde i tri dinara po kilogramu. Nemajući previše izbora, tek da ne gledaju više svoju muku, neki su prihvatali „nepristojnu ponudu" i prodavali voće za bagatelu.
- Računao sam od dve tone jabuka koje sam prodao za po dva dinara moći ću da kupim desetak kilograma ribe i paket ulja za Svetog Nikolu - kaže Nikola Radojević, poljoprivrednik iz okoline Požege.
Posmatrajući otkupljivače kako za crkavicu otkupljuju plodove, digitron u ruke uzeo je Milić Savić iz Zlakuse.
- Za boks najjeftinijih cigareta treba da nakupim i prodam pet tovara jabuka, za litar benzina 51 kilogram - revoltiran je Milić.
Nekoliko kilometara od Požege prema Kosjeriću nalazi se domaćinstvo Milutina Vukovića. Dvorište, voćnjak, putići preko imanja - sve je prekriveno opalom jabukom.
- Već sam dve tone bacio u potok. Mogao sam da prodam nakupcima, dolazili, nudili dva dinara za kilogram, ali nisam video računicu da za te pare lomim leđa i skupljam opale jabuke u džakove - veli ovaj domaćin.
