Izvor: Blic, 20.Jun.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bacili 27 džakova lepka kraj Morave
Kraljevo - Meštani Vrbe, naselja na obali Zapadne Morave u blizini Kraljeva, našli su 27 džakova lepka za pločice bačenih kraj reke. Džakovi su u toku noći bačeni u jednu od rupa nastalih nelegalnim kopanjem peska i šljunka, a stručnjaci upozoravaju na opasnost od zagađenja izvorišta vode koja su u blizini. Ovo je samo jedan od primera zagađenja bacanjem smeća i otrova u iskope šljunka i peska kraj reke.
Komunalna i ekološka inspekcija iz Kraljeva za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sada nemaju podatke ko je bacio džakove sa lepkom i ko su najveći zagađivači ovog područja. Prema rečima Jasminke Jovanović, načelnice inspekcijskih službi u Kraljevu, tim inspektora odmah će izaći na teren i pokušati da utvrdi ko su firme koje ogromne rupe ispunjavaju otpadom.
- Neophodna nam je saradnja građana. Malo nas je, a područje je ogromno. Nedavno smo u Ušću samo zahvaljujući građanima locirali i tamošnji „Ekonom” naterali da ukloni veliku količinu toksičnog otpada koji su zatrpali na obali Morave. Registracije vozila, ime firme, svaki podatak nam je potreban - kaže Jovanovićeva.
Nenad Bukonja iz Vrbe, koji predvodi bunt dela meštana protiv zagađenja, kaže da je Vrba postala najveća deponija u gradu.
- Zakoni su jasni i kažu da posle kopanja uz određene dozvole onaj ko eksploatiše pesak i šljunak rupe mora da zatrpa zemljom i da prostor vrati u prvobitno stanje. Mi smo sa druge strane suočeni sa činjenicom da kamioni koji odavde odvoze šljunak, sa gradilišta na koje ih iskipuju vraćaju šut, propali cement, boje, lakove, farbu, staklo, mrtvu stoku. Rečju, sve što iz grada treba odneti na smetlište - kaže Bukonja. On dodaje da su nizvodno od Vrbe udaljeni dva kilometra bunari iz kojih se vodom napaja Vrnjačka Banja i da bi zagađenje u Vrbi moglo da ih ugrozi.
- Šta mislite koliko će podzemne vode da odnesu bakterija iz leševa životinja, hemikalija iz rastopljenog lepka i ostataka od gume do tih bunara - upozorava Bukonja.
Da je opasnost mnogo veća i raširenija tvrdi Milan Milosavljević, načelnik ribolovnog područja „Srbija-jugozapad”.
- Tvrdim da od Čačka do Kruševca na obalama Morave radi nekoliko stotina nelegalnih bagera. Šljunak koji oni odnose u zemljama zapadne Evrope je zaštićeni resurs jer je to najbolji prirodni prečistač vode. Ako mesta gde je šljunak iskopan zatrpamo smećem, ubijamo ili reku ili izvore vode uz nju u zavisnosti od toga kuda se podzemne vode tokom godine kreću. Korišćenje šljunka i peska kao podloge za puteve na zapadu je zbog toga i zabranjeno - kaže Milosavljević. On navodi da je problem niska kaznena politika jer je kazna za nelegalno iskopavanje 10.000 dinara.
- Svako od njih rado plati kaznu jer sa dve ili tri velike kašike peska otplati štetu - kaže Milosavljević.
Inspekcija je zabranila iskopavanje peska i šljunka u okolini Vrbe još u novembru, sve dok ne budu dodeljene dozvole, kaže Slađana Pašalić, republička vodoprivredna inspektorka.
- Mi ćemo ponovo izaći na teren da vidimo da li se zabrana poštuje, ako ne onda ćemo reagovati shodno zakonu, ali u rešenje ovog problema moraju da se uključe i druge inspekcije - kaže Pašalićeva.
