Izvor: Politika, 07.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baba i deda ne daju unučiće
Troje malih Antića, koje je napustila majka a otac umro, ovih dana sa strahom čekaju odluku Centra za socijalni rad...
Pirot – Trinaestogodišnja Ivana, desetogodišnji Vlada i osmogodišnja Tanja Antić iz sela Crvenče kod Pirota žive kod babe i dede po ocu. Ovih dana, uz pomoć rodbine, pokušavaju tamo i da ostanu. Iako im je, posle očeve smrti, tetka postala staratelj, Centar za socijalni rad pokrenuo je postupak da smesti decu u hraniteljsku porodicu. Majka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ih je napustila pre pet godina.
Ivani, Vladi i Tanji otac je umro 8. avgusta prošle godine. Danas je parastos, posle kojeg bi trebalo da budu odvedeni iz kuće u kojoj su se rodili i u kojoj žive, tvrde rođaci. Protiv smeštanja u hraniteljsku porodicu su i deca i rodbina.
Male Antiće othranili su baba i deda pomažući svom sinu. Dočekuju nas u dvorištu u kome je omanja kuća i pomoćni objekti za stoku. Ne kriju svoju uznemirenost. Baka Vitorija (75) crnom maramom briše suze. Deca sede jedno pored drugog na klupi.
– Sina sam izgubila, odvedu li decu, za nas nema života. Od kada su se rodili, brinem o njima. Hranim ih, kupam, perem, jer im je majka stalno lutala i bila pijana... Stari smo i oni su sada nama potrebni – plače baka Vitorija milujući svoje unuke.
Ništa bolje se ne oseća ni deda Budimir (79). Drhti mu glas dok pokušava da nam kaže koliko mu je teško.
– Oni su naši, imaju porodicu i ne damo ih nikom – odlučan je Budimir.
Ivana je najstarija i u septembru će krenuti u osmi razred. Kaže da ne želi da napusti svoju rodnu kuću. Ona i njen brat i sestra su među šesnaestoro dece u Crvenču, koje ima stotinak stanovnika.
– Ne želim da idem. Ovde imamo dobro društvo. Otac nas je ovde ostavio... Baba i deda su nam potrebni. Zbunilo nas je to što hoće da nas odvedu – govori Ivana u ime svojih najrođenijih dodajući da im nije teško da idu u školu u susedno selo.
Antiće podržava njihova ćerka Slavica i zet Dragan, koji žive u susednom selu. I oni su, kako kažu baba i deda, uvek pomagali oko podizanja dece. Slavica tuguje za bratom. Pokazuje rešenje prema kome je prošle godine postala staratelj deci.
– Oni su moja uteha za bratom. Ne znam odakle im ideja da ih vode. Umesto da svi oni koji su im obećali pomoć to i urade, sada pokušavaju da ih otrgnu od nas. Kažu da nema ovde uslova da pristojno žive, a potrebno je samo malo da bi se napravilo kupatilo. Skromno živimo, ali ne želimo da ih vode u nepoznatu porodicu – kaže nam Slavica, dodajući da su deca u nekoliko navrata dobijala jednokratnu pomoć od opštine i drugih dobrotvora, ali da je to neredovno i nedovoljno. Slavicu podržava suprug Dragan, koji traži pomoć svuda u gradu.
– Ne slažemo se da ih odvedu i još nam kažu da nismo obučeni da se staramo o njima, a i moja žena i ja imamo dvoje dece. Smešno je i ne znam šta im je cilj – revoltiran je Dragan. Kaže još da deca sa majkom ne kontaktiraju. Najavljuje i da će mu meštani priskočiti u pomoć, ukoliko pokušaju da ih odvedu.
U Centru za socijalni rad pokušali smo da saznamo kakva je dalja sudbina mališana. Oni kažu da je postupak u toku i da stručni tim još uvek odlučuje. U ovom trenutku ne mogu da daju bilo kakve informacije, a koje bi mogle da naruše postupak smeštaja dece u hraniteljsku porodicu.
Marija Penčić
[objavljeno: 08/08/2008]
