Izvor: Kurir, 23.Jan.2011, 15:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BRŽE KAŽNJAVATI LEKARE KOJI GREŠE

BEOGRAD - Jedan od glavnih problema pri dokazivanju lekarske greške je sporost dokazivanja i dužina trajanja sudskih postupaka, pa je neophodno pojednostaviti procedure, izjavila je direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) dr Tatjana Radosavljević.

Ona je rekla da su sumnje na postojanje lekarskih grešaka prilikom lečenja i ranije postojale, ali da se sada o tome više govori.

Radosavljević je rekla da bi jedan od načina rešavanja problema mogao da bude donošenje Pravilnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << o proveri kvaliteta rada i da je to bio predlog grupe porodica koje sumnjaju da su njihovi rođaci nastradali greškom lekara.

"To znači da rodbina, odnosno da pacijent ukoliko krajnji ishod lečenja po njega nije fatalan, moraju da budu uključeni u dokazivanje, da daju izjave o tome, kao i da im se dostavljaju rezultati spoljašnjeg nadzora u ustanovi u kojoj se to dogodilo", navela je ona.

Žalba sudu, inspekciji, LKS...

Navodeći procedure koje su neophodne prilikom dokazivanja sumnje na postojanje greške, Radosavljević je kazala da postoji institucija pacijentovih prava kojima se direktno mogu obratiti.

Mogu se obratiti direktoru ustanove, a zatim zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja, koja može da obavi određene vrste inspekcijskog nadzora i o tome načini zapisnik, kazala je Radosavljević.

"Ukoliko se desio smrtni slučaj, a da postoji sumnja pacijentove rodbine da je u pitanju nesavesno lečenje, pacijent se može ili direktno obratiti sudu, zdravstvenoj inspekciji, a može i da napiše zahtev za sprovođenje postupka pred sudom časti LKS tako što će preporučeno, sa povratnicom, poslati svu dokumentaciju na adresu nadležnog suda časti regionalnih lekarskih komora", objasnila je direktorka LKS.

Pismo ministru zdravlja

Prema njenim rečima, unustrašnji nadzor je prvi korak, a ukoliko rodbina ne bude zadovoljna time, onda se obraćaju ministru zdravlja koji nalaže takozvani spoljašnji stručni nadzor i formira komisiju nezavisnih stručnjaka koji ne rade u toj ustanovi, a koja je dužna da obavi spoljašnju proveru kvaliteta.

Radosavljević je navela da se u slučajevima kada rodbina nije zadovoljna rezultatima inspekcijskog nadzora, opet nalaže inspekcijska provera, ali da to nije na najbolji način regulisano i da će se Komora zalagati da se takav sistem pojednostavi.

Ona je dodala da Komora predlaže listu stručnih nadzornika koju odobrava ministar zdravlja, a rezultati stručnog nadzora stižu u LKS pa određeni organi komore procenjuju da li postoje elementi da se neki slučajevi gone po službenoj dužnosti, ako postoji procena da se dešavalo nešto što nije u skladu sa savremenom strukom.

"Mislim da svaki slučaj mora da bude zaokružen do kraja, da svako da svoju reč, pogotovu kada se radi o sudskim procesima koji, u ovom momentu, još uvek dugo traju", kazala je Radosavljević.

Oduzimanje licence, makar privremeno

Ona je navela da sudovi časti LKS mogu izreći kazne koje se odnose na privremeni gubitak licence u određenom vremenskom roku, a ako postoji osuda, na zakonske kazne lekara koji su optuženi za dela protiv zdravlja ljudi i dela nesavesnog lecenja, LKS trajno oduzima licencu.

Radosavljević je kazala da su u toku pregovori sa Ministarstvom pravde o tome da se presude lekarima šalju LKS kako bi ona dalje mogla, ukoliko je neophodno, da oduzme doktoru licencu.

Radosavljević je rekla i da je u planu uvođenje osiguranja lekara od profesionalne odgovornosti što, kako je kazala, ne znači da će lekari biti zaštićeni i ne podrazmeva osiguranje od krivične odgovornosti odnosno lekarske greške.

"To je dobro za pacijente jer će naknadu štete moći da dobiju van dugih sudskih postupaka u vansudskom poravnanju, pri čemu neće imati teret dokazivanja da je direktno činjenje ili nečinjenje lekara dovelo do oštećenja zdravlja", kazala je ona.

"Sporost sudskih postupaka je bila očigledan problem, a nadam se da će reformom pravosuđa i to biti prevaziđeno“, kazala je Radosavljević.

Nedostak komunikacije sa lekarom

Na pitanje koje su najčešće žalbe pacijenata kada je u pitanju zdravstveni sistem, ona je kazala da se veliki broj primedbi koje stižu u LKS odnosi na nedostatak komunikacije sa lekarima i osobljem, na prekoračenje ovlašćenja za pisanje lekova, potom žalbe na veštake u različitim slučajevima.

Radosavljević je ukazala da je važno promeniti sistem i da bi bilo dobro uvešti takozvane obavezne Protokole lecenja koji bi podrazumevali uputstva šta lekar prilikom operacije ili toka lečenja sve treba da uradi.

"Ako se to uradi, a uprkos tome se desi smrtni slučaj, on ne može biti odgovoran za lekarsku grešku“, kazala je Radosavljević dodajući da bi to skratilo duge procese pred sudovima koji se sada vode o čemu je bilo reči tokom poslednjeg sastanka sa grupom ožalošćenih građana.

Nastavak na Kurir...