Izvor: Kurir, 05.Jul.2010, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BOLESTI DOLAZE
Francuski stručnjaci napravili spisak od ukupno 22 bolesti životinja čije bi pojavljivanje i širenje moglo da ima veze sa globalnim zagrevanjem
BEOGRAD - Bolest plavog jezika, groznica doline Rift, Vest Nil groznica, Visceralna lajšmanijoza, leptospiroza i afrička kuga konja naneće velike posledice po zdravlje životinja i ljudi! Jer, čak četiri od njih su takozvane zoonoze, koje se sa životinja prenose na ljude!
Naravno, ako se ostvari crni scenario francuskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << stručnjaka koji su napravili spisak od ukupno 22 bolesti životinja za čije pojavljivanje i širenje može da bude odgovorno globalno zagrevanje. A, srpski stručnjaci smatraju da "francuski spisak" može da važi i za najveći deo Evrope i Srbiju.
Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, jedan od tvoraca edukativnog projekta pod nazivom "Uticaj klimatskih promena na pojavljivanje zaraznih bolesti kod domaćih životinja i njihov značaj za javno zdravlje i ekonomiju zemlje", koji bi trebalo da realizuju Ekološko istraživačko društvo "Mladen Karaman" sa Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu i Veterinarski specijalistički institut "Kraljevo", upozorava da ćemo u budućnosti, prema predviđanjima meteorologa, imati dalji porast temperature u našem regionu, uz očekivano manje padavina kada će biti smanjen broj dana pod snegom.
- Ako se to obistini, do kraja ovog veka prosečna godišnja temperatura vazduha u Srbiji porašće do za tri-četiri stepena. Upravo to, između ostalog, može da dovede do iznenadnih i eksplozivnih pojava zaraznih bolesti životinja i ljudi. I to uglavnom zoonoza - objašnjava taj stručnjak za Kurir.
Prema rečima dr Šeklera, infektivne zarazne bolesti ljudi predstavljaju 29 od ukupno 96 glavnih uzroka smrti.
- Postoji ukupno 1.415 vrsta raznih infektivnih uzročnika i bolesti kod ljudi. Od toga čak 868 uzročnika ili 61 posto su zoonoze. U okviru toga, 10 odsto otpada na viruse i prione, 31 odsto na bakterije i rikecije, na gljivice 13 procenata, pet odsto na protozoe i 32 odsto na takozvane helminte ili gliste - kaže dr Šekler i dodaje da lokalni vremenski uslovi utiču na period i intenzitet pojavljivanja infektivnih bolesti.
- Najveći uticaj klimatskih promena je na zarazne bolesti čiji uzročnik izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u nekom takozvanom vektoru. To su najčešće komarci, krpelji, neke vrste mekušaca (gliste) i razni drugi "insekti krvopije". Ti organizmi nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote i direktno zavise od spoljne temperature - navodi on i dodaje da su temperatura i vlaga esencijalni za razvoj njihovih jaja i larvi u odrasle oblike, kao i da u vlažnim i toplim godinama njihov broj može da poraste i za nekoliko puta.
- Postoji procena da se sa svakim povećanjem temperature vazduha od 0,1 stepen Celzijusovih širi stanište komaraca i do 150 kilometara u pravcu severne geografske širine zemljine kugle. Komarcima je tako sa Peloponeza otvoren prostor za širenje prema dubljim delovima Balkana i Srbiji - ističe Šekler.
Zato je neophodno, priča on, da se stručnoj javnosti ukaže na opasnosti i rizike od pojavljivanja i širenja starih, ali novih zaraznih bolesti životinja koje su ponekad opasne i po zdravlje ljudi, ali i ekonomiju zemlje.
R. Briza
Dr Milanko Šekler objašnjava kakve su bolesti koje nam prete:
Plavi jezik
Plavi jezik je za sada jedina bolest za koju je dokazano da je njeno pojavljivanje posledica klimatskih promena! Izazivač je virus iz roda Orbivirusa , a prenose ga komarci iz roda Culicoides.
Idealna temperatura za umnožavanje virusa je između 28 i 29 stepeni. Postoji i veoma složen odnos između padavina i preživljavanja virusa plavog jezika, ali i ponašanja komaraca.
Prvi slučajevi dijagnostikovani kod ovaca u Zubinom potoku, pored veštačkog jezera, i to u avgustu i septembru 2001. godine. Bolest se brzo proširila iduće godine na celu teritoriju Srbije. Plavi jezik je tokom 2006. i 2007. na misteriozan način nestala. Dokazana je pregledom komaraca na preko 100 lokacija u Srbiji, ali i pregledom krvnih seruma goveda.
Ekonomske štete od ove bolesti nikada nisu izračunate, ali su ogromne. Jer je 15 odsto (u svetu i do 50 odsto) od ukupnog broja ovaca tada uginulo i potrošeno je dosta novca na lečenja obolelih životinja. A, čpalač i zabrana izvoza mesa iz Srbije. Sada kada je ta bolest, u poslednjih nekoliko godina, na još, za nauku nepoznat i nedovoljno razjašnjen način, zahvatila životinje na čitavom severu Evrope (Nemačka, Poljska, Danska, Holandija, Velika Britanija), ublaženi su veterinarski propisi koji regulišu ovu bolest. No jedno je sigurno, došlo je do uspešnog širenja virusa i njegovo preživljavanja u komarcima u kojima do sada nikada nije bio prisutan.
Groznica doline Rift
Uzročnik je iz roda Phlebovirusa
Prenosioci su komarci iz rodova Aedes, Culex i Anopheles. Napada, pre svega goveda, ovce, koze, ali oboljevaju skoro sve životinje, osim glodara, ptica i zečeva. Smrtnost kod jagnjadi i teladi vrlo često iznosi 100 odsto! Prenosi se na čoveka, a simptomi idu od veoma blagih znakova sličnih gripu, ali i do pojave žutice, krvarenja iz sluznica, upale mozga, a da dovede i do smrti. Nekada je bolset bila karakteristična samo u severoistočnoj Africi, ali se sada redovno javlja u Jemenu i Saudijskoj Arabiji, gde je smrtnost kod ljudi bila neverovatnih 13,9 odsto!
Vest Nil groznica
Bolest čiji je uzročnik iz roda Flavivirusa, a prenose ga komarci iz vrste Culex. Rezervoar bolesti su ptice - gavrani i čavke kod kojih je smrtnost i do do 90 procenata! Vest Nil groznicu šire komarci koji ujedaju price. Kod ljudi se javlja koji su stariji od 60 godina. Simptomi su opšta slabost, ali i upala mozga, što je ujedno i najteža komplikacija. Bolest je poznata još od 1937.godine kada se pojavila na zapadnoj obali reke Nil. Redovno se javljala sredinom XX veka u Egiptu i Izraelu, da bi se 1962. pojavila u Francuskoj, 1996. u Rumuniji, 1998. Italiji, 1999. Rusiji i zadnjih nekoliko godina u Mađarskoj. Neobično je da se bolest 1999. godine pojavila u Njujorku, i da su svi oboleli bili šetači ili stanari oko Central Parka, u samom srcu Menhetna! Nikada nije objašnjeno kako se ovaj virus našao na drugom kontinentu, a bolest se od te godine širila i sada je registrovana u svim državama SAD. Ostaće zabeležena objavljena sumnja da se u ovom slučaju možda radi i o namernom prenošenju bolesti! Najveći broj obolelih ljudi je bio 2003. oko 10.000 od čega je umrlo oko 250 pacijenata. Od životinja najčešće oboljevaju konji. Bolest se sa zaraženih ljudi i konja ne širi dalje, već isključivo ujedom inficiranog komarca.
Leptospiroza
Uzrokovana je bakterijom Leptospirom i njeno pojavljivanje se registruje redovno u Srbiji. Mogu oboleti skoro sve domaće životinje, ali se njeno prisustvo kontroliše redovnim godišnjim merama Uprave za veterinu. Ako se i pojavi, to je vezano za područja sa višim nivoom podzemnih voda, i gde je prisutan veliki broj glodara takozvane mišje godine. Najčešće je to do sada bilo u Vojvodini. Po nekoliko ljudi godišnje oboli. Napada bubrege.
Visceralna Lajšmanijoza
Izazivač je parazit protozoa iz roda Lajšmanija. Kada dospe u organizam, napada ćelije imunog sistema. Ako se ne leči može da dovede do smrti. Prirodno stanište lajšmanije su ljudi, psi i glodari. Bolest prenosi mušica Flebotomus papatači, koja je slična komarcu. U regionu je od 1995. do 2006. godine u Crnoj Gori registrovano 40 slučajeva.
