Izvor: Kurir, 27.Apr.2011, 09:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIVŠI MINISTRI JAČI OD USTAVNOG SUDA!
BEOGRAD - Kad ministri zarade mnogo para, postaju „kraljevi“! Danko Đunić, Aleksandar Vlahović i Vojin Lazarević najpre su bili ministri, potom biznismeni, pa tajkuni, da bi ih na kraju prozvali „kraljevima privatizacije“.
BEOGRAD - Kad ministri zarade mnogo para, postaju „kraljevi“!
Danko Đunić, Aleksandar Vlahović i Vojin Lazarević najpre su bili ministri, potom biznismeni, pa tajkuni, da bi ih na kraju prozvali „kraljevima privatizacije“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
Kao kruna njihov angažovanja nići će velelepni objekat od 28.000 kvadrata u strogom centru Beograda. Kako je Kurir juče otkrio, njih trojica pod kapom firme KMKM od države su bez tendera dobili jednu od najekskluzivnijih lokacija u centru Beograda, na uglu ulica Kralja Milana i Kralja Milutina. Inače, ova lokacija poznata je pod imenom „Dva kralja“.
Pod još nerazjašnjenim okolnostima, tri godine pošto je Aleksandar Vlahović otišao s ministarske funkcije, zaključkom o razmeni nepokretnosti Vlada Srbija dodelila je 1.700 kvadrata državne imovine, stambenog i poslovnog prostora firmi KMKM, čiji su vlasnici baš Vlahović, Đunić i Lazarević. Da li su tome doprineli veze Vlahovića, Đunića ili kumovski odnosi Lazarevića s tadašnjim šefom kabineta premijera Vojislava Koštunice Aleksandrom Nikitovićem, nije razjašnjeno jer niko o tome neće da govori.
Ono što je činjenica, jeste odluka Ustavnog suda od maja 2005. kojom je jasno precizirano da državna imovina ne može da bude dodeljena u zakup bez javnog nadmetanja ili konkursa (članovi Ustava 57, 59 i 72). Ipak, Zaključak o razmeni imovine donela je Vlada Srbije premijera Koštunice 10. maja 2007!
Ovim zaključkom precizirano je da za 1.707 kvadrata, koliko je dobila firma KMKM, država za uzvrat, kada objekat od čak 28.000 kvadrata bude završen - dobije 1.714 kvadrata?!
Arhitekta i konsultant za investicije Mahmut Bušatlija kaže da je ovim dogovorom prekršen Ustav i nekoliko zakona, jer nije bilo javnog konkursa niti licitacije.
- U ovom slučaju, imajući u vidu atraktivnost lokacije, to bi bila mnogo veća površina gotovog prostora koju bi država dobila da su i ostali zainteresovani mogli dati ponudu u javnom i transparentnom postupku. Uobičajeno je na našem tržištu da onaj ko unese svoju građevinu u zajedničku izgradnju dobija oko 25-30 odsto izgrađenog prostora - kaže Bušatlija.
To je najmanje 3.000 kvadrata od izgrađenih 28.000. Prostom računicom, država je mogla da dobije oko 1.300 kvadrata više, što je po prosečnoj tržišnoj ceni od 3.000 evra - 3.900.000 evra!
(nastaviće se)
Direkcija za imovinu pere ruke
Vlada je odlučivala o svemu! Srba Panić, koji je bio zamenik direktora Direkcije za imovinu 2007, kad je potpisan Ugovor o razmeni nepokretnosti, za Kurir kaže da je sve urađeno po odluci Vlade Srbije.
- Ti ugovori napravljeni su na osnovu zaključka Vlade koji odobrava razmenu nepokretnosti. Reč je o tome da su na toj lokaciji postojali određeni lokali u državnom vlasništvu čiji je korisnik bila opština Vračar. Razmenom, umesto tih lokala, da bi se lokacija privela urbanističkoj nameni, ugovoreno je da u novoizgrađenom objektu država dobije lokale iste kvadrature. U svakom slučaju, država ne sme izgubiti.
Pljačka se sprovodi rutinski
Advokat Branko Pavlović kaže da u Beogradu zna za gomilu sličnih slučajeva.
- Oni tu pljačku sprovode rutinski, patentirali su je, a jedini koji može da im stane na put je državni revizor. On bi trebalo da zatraži sve slučajeve u kojima je Direkcija za imovinu praktično pravo gradnje dodeljivala bez javnog konkursa i sve ugovore proglasi ništavnim, a nadležne procesuira - jasan je Pavlović.
Pravobranilaštvo: Reagovaćemo!
Katarina Žeželj, zamenica gradskog pravobranioca, kaže da je za ovaj slučaj saznala iz Kurira i da, samim tim, gradski pravobranilac nije mogao da reaguje ranije.
- Iz vašeg teksta proizilazi da je čitava priča, s namerom, rađena kako bi se grad zaobišao, kao i sve njegove relevantne ustanove. Do sada nismo imali nikakvih informacija, a ukoliko se ispostavi da ima pravnog osnova za intervenciju gradskih vlasti, mi ćemo reagovati. Najpre ćemo proveriti stanje u spisu predmeta republičkih organa, a potom i ozbiljnije reagovati - rekla je Žeželjeva.
