Izvor: Blic, 31.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIA je budna
BIA je budna
Zanimljivo je bilo čuti da BIA (što bi valjda trebalo da se rimuje sa CIA) vodi računa o nacionalnim interesima i budno motri na proces privatizacije. Pretpostavljam da nema smisla pitati kako to spada u njenu nadležnost? Profesionalno me, međutim, kopka da saznam kako BIA zna da je neko ko kupuje neko preduzeće motivisan nacionalno (neprijateljski), a ne kapitalistički (prijateljski)? Kako oni vide dalje od površine: naizgled je kupovina motivisana sticanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << profita, a u stvari je reč o strategiji neprijateljskih nacija i nacionalnih manjina. Koja se, ako sam dobro razumeo, ostvaruje i u centru Beograda. A tek na periferiji!
Što se BIA, naša CIA, bavi privatizacijom? Nadam se da će neko dati odgovor. Mene je ovo podsetilo na vreme kada je sve počinjalo i kada su se mnogi, što profesionalno što amaterski, bavili geopolitikom, pa je gotovo postojao konsenzus da je nemačka marka savremena verzija tenka. Naivnima to nije bilo baš očigledno, a među njima je najviše bilo onih koji su nešto znali o ekonomiji i o drugim društvenim naukama. Ali, dobro, nije li Marks rekao da je nauka u stvari ideologija, iskrivljena svest, a i apologija stvarnosti?
Jedino što nema više nemačke marke. Kako to razumeti? Pre nego što BIA na to odgovori, evo još pitanja. Kako to te susedne zemlje nameravaju da ostvare svoje nacionalne interese kroz privatizaciju u Srbiji kada sve teže da postanu članice Evropske unije? Zemlja koja se učlanjuje u Uniju pristupa jednom nadnacionalnom tržištu gde važe pravila konkurencije. Preduzeća ne mogu da se nadaju velikoj pomoći svojih država, a mogu da očekuju pojačanu konkurenciju drugih preduzeća iz svih delova Evropske unije. Dakle, pristupanjem Uniji zemlje se odriču nacionalizma kao što se odriču sopstvenog novca. Osim ako BIA nema neke druge informacije.
