Izvor: Kurir, 14.Okt.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BANKE PELJEŠE GRAĐANE NA KAMATAMA
BEOGRAD - Kreditu se u ratu ne gleda. Skupština Srbije usvojila je Zakon o zaštiti potrošača, koji bi trebalo da obezbedi njihovu efikasniju zaštitu, međutim, iz njega je izbačena odredba o zaštiti korisnika kredita, kojom je trebalo da se spreči menjanje kamata.
Nedostatak propisa je svakako razlog što bankarski posao cveta u Srbiji više nego u mnogim drugim zemljama, a to najbolje ilustruju kamate. Anketa Narodne banke Srbije pokazala je da je razlika u visini kamata za potrošačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i gotovinske kredite, od banke do banke, neverovatna.
S druge strane, nema nikakve zaštite države. Na primer, kamatna stopa za dozvoljeni minus na tekućem računu u junu ove godine bila je od 21,95 do čak 38,42 procenta, a u istom mesecu 2009. od 12,8 do 27,6 odsto. Najdrastičniji primer srećemo kod nedozvoljenih pozajmica, visina kamata bila je od 24,95 do 98 procenata u junu prošle godine, a od 30 do 72 odsto je u ovoj godini.
U Centru za zaštitu potrošača Forum kažu da je Srbija eldorado za banke i da su šokirani time što je, na zahtev Narodne banke Srbije, iz Nacrta zakona o zaštiti potrošača izbačen deo koji se odnosi na potrošačke kredite.
- Nekoliko godina tražili smo od bivšeg guvernera Jelašića da se potrošački krediti unesu u zakon, ali nam je on uvek odgovarao da to nije potrebno. Sada, kad je to konačno ušlo u zakon, oni ga izbacuju. Ne razumemo takvo ponašanje - priča Jovan Jovanović iz Foruma.
U Udruženju banaka kažu da su iznenađeni potezom NBS, ali dodaju da se ta materija mora regulisati zakonom.
- Inicijativa Narodne banke Srbije da se iz Nacrta zakona o zaštiti potrošača izuzme deo koji reguliše potrošačke kredite predstavlja veliko i neprijatno iznenađenje za bankarski sektor. Nekorektno je prema bankama i klijentima da budu izuzeti bez jasnog i argumentovanog obrazloženja - kaže generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić.
Milan Malešević
Sve veće zaduživanje
Od početka godine sve više građana se zadužuje potrošačkim i gotovinskim kreditima. U januaru je odobreno oko 27.000 kredita, dok je u avgustu 36.000 građana uzelo kredit. Kredita je sve više, ali su sume koje građani uzimaju nešto niže. Na primer, u Erste banci kažu da je prosečan potrošački kredit prošle godine iznosio 137.000 dinara, a u ovoj godini 105.000 dinara. Takođe, porastao je broj stambenih kredita i kredita za refinansiranje. Broj lizinga i kreditnih kartica opada iz meseca u mesec, ali zato građani sve više koriste čekove. U Sosijete ženeral banci ističu da je, u odnosu na prošlu godinu, zahvaljujući subvencijama države, daleko veće interesovanje za gotovinske kredite nego za potrošačke.
Kretanje kamata za pojedine vrste kredita
Krediti Jun 2009. godine Jun 2010. godine
Tekući računi (dozvoljene pozajmice) od 21,95 do 38,42 od 12,8 do 27,6
Nedozvoljene pozajmice od 24,95 do 98 od 30 do 72
Potrošački krediti u evrima od 12,75 do 22 od 12,8 do 27,6
Potrošački krediti u dinarima od 13 do 33,6 od 16,4 do 33,6
Gotovinski krediti u evrima od 12,96 do 20,2 od 13,2 do 24
Gotovinski krediti u dinarima od 17,5 do 34,5 od 14 do 27,25
Stambeni krediti u evrima prosečna 8,58 od 6,9 do 12
*Iznosi u procentima
