Izvor: Kurir, 24.Avg.2011, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BAJEC: SRBIJA MORA DA POŠTUJE OGRANIČENJE DEFICITA
BEOGRAD- Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je da Srbija mora striktno da poštuje okvire ekonomske politike dogovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom i definisane zakonom, pogotovo u domenu fiskalne politike, odnosno ograničenja budžetskog deficita, što je i jedan od glavnih zahteva te međunarodne finansijske institucije.
Bajec je - za Tanjugovim okruglim stolom "Da li je Srbija spremna za drugi udar svetske ekonomske krize" - ukazao na važnost sklapanja aranžmana >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, naročito zbog toga što potencijalni investitori u doba krize veliku pažnju pridaju tome da li određena zemlja ima kredibilnu ekonomsku politiku.
"Sve ono što smo se dogovorili i što je stavljeno u zakon, poštovanje fiskalnih pravila, mora da se sprovede. Tako gledajte da definišete i bužet za 2012. godinu", naveo je on govoreći o glavnim zahtevima MMF-a u pogledu fiskalne politike.
Država mora da ispoštuje zakonske okvire u pogledu ograničenja budžetskog deficita i u ovoj i u narednoj godini, iako u tome nema veliki manevarski prostor, kazao je Bajec, ističući da se mora naći prostor za određene uštede, kao i pooštriti kontrola i poboljšati naplata budžetskih prihoda do kraja godine.
On je izrazio očekivanje da će pregovori sa MMF-om biti uspešno završeni do kraja avgusta, podsetivši da iza aranžmana iz predostrožnosti neće stajati zahtev za novim sredstvima za Srbiju već će određena sredstva biti određena samo za slučaj nepredviđenih potresa.
Govoreći o aktuelnim potresima u svetskoj ekonomiji, Bajec je ukazao da se za razliku od finansijske krize s kraja 2008. godine sada radi o krizi javnog duga u pojedinim zemljama, od kojih su neke važni trgovinski partneri Srbije.
Prema njegovim rečima, Srbija mora da prati kako će se mere tih država za sprovođenje štednje i smanjenje budžetskih deficita i javnog duga odraziti na domaću tražnju u tim zemljama, jer bi to potencijalno moglo uticati na smanjenje izvoza iz naše zemlje.
Bajec je ukazao i na probleme koje Srbija ima još od prethodne ekonomske krize, kao što su akutna nelikvidnost privrede, skupi krediti banaka, veliko otpuštanje radnika, pre svega, u privatnom sektoru, i istakao da bi se ti problemi mogli nadovezati na eventualne efekte nove krize.
On je naveo da će osnivanje Razvojne banke u Srbiji u određenoj meri doprineti da preduzeća dođu do jeftinijh kredita, naročito za izvozne projekte, donošenje zakona o javnoj svojini doprineće privlačenju investitora, a, takođe, država mora da poboljša finansijsku disciplinu, odnosno da urednije otplaćuje svoje dugove privredi.
Bugarin:Novi talas krize uticaće loše na privredu Srbije
BEOGRAD- Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izrazio je bojazan da će novi talas ekonomske krize, bez obzira što je drugog karaktera i odnosi se na probleme javnog duga, negativno uticati na privredu Srbije.
Privreda Srbije dočekuje novi talas krize oslabljena i sa manjom "kondicionom snagom", nego što je to bio slučaj 2008. godine, poručio je Bugarin na Tanjugovom Okruglom stolu "Da li je Srbija spremna za drugi udar ekonomske krize".
Bugarin je naveo da se to pre svega odnosi na vrlo izražen problem velike nelikvidnosti i nesolventnosti domaćih preduzeća.
On je naglasio da baš zbog toga što je poznato o kakvoj je krizi reč, država mora da reaguje na vreme i da stalno vodi dijalog sa poslovnom zajednicom.
Predsednik PKS se složio da je svakako potrebna podrška izvoznim preduzećima, pa bilo to uz dokapitalizaciju posredstvom Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, ili osnivanjem Razvojne banke.
Bugarin je rekao da je uočeno da se predlozi privrede prihvataju sa višemesečnim kašnjenjem, što se u budućoj praksi svakako mora promeniti.
"Privredna komora Srbije je tako još pre tri i po godine tražila smanjenje obavezne rezerve banaka, što bi stvorilo šansu da se dodatna sredstva 'upumpaju' u privredu", rekao je Bugarin.
Bugarin: Privatizacija devastirala industriju
Bugarin je, na kraju, ukazao na još jedan problem, a to je da je industrija Srbije većim delom devastirana u procesu privatizacije, da su tehnološke platforme zastarele, pa je nemoguće očekivati veću proizvodnju u uslovima tehnološkog zaostajanja.
Jasna industrijska strategija i postojanje strategije države koja je održiva na duži rok i imala bi jednu konstantu, bez obzira na obaveze prema biračkom telu ili poslovnoj zajednici, je nešto što bi dalo pozitivan rezultat, ocenio je Bugarin i zaključio da 'ad hok' mere svakako ne bi imale pozitivne efekte.
