Izvor: S media, 04.Jul.2011, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azilanti jedu budžet
Utočište u Srbiji zatražilo pet puta više izbeglica iz sveta nego lane. Centar u Bogovađi košta našu državu 200.000 dinara dnevno.
Broj tražilaca azila koji su od početka godine prošli kroz Srbiju pet puta je veći nego u istom periodu lane.
Naglo povećanje azilanata predstavlja veliki pritisak na budžet, jer država svake godine za funkcionisanje, do skora jedinog, Centra za azil u Banji Koviljači izdvoji oko 20.000.000 dinara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Nemačka najveći donator Srbije, Rusija na dnu liste
U Srbiji 600 do 1.000 pacijenata čeka transplantaciju
Dačić i Malstrom zadovoljni smanjenjem broja azilanata
Novootvoreni centar u Bogovađi košta čak 200.000 dinara dnevno. Šef kancelarije UNHCR u Beogradu Eduardo Arboleda kaže da bi Srbija zbog toga trebalo da potraži pomoć donatora.
Prema podacima od 13. juna ove godine azil je u našoj zemlji zatražilo 1.087 ljudi, dok ih je prošle godine do tog datuma bilo svega 157. Većina tih ljudi su Avganistanci koji u Srbiju dolaze iz Grčke zbog ogromnog broja izbeglica iz Azije i Afrike u toj zemlji. Iako je za njih Srbija samo usputna stanica na putu prema zapadnoj Evropi, njihov boravak ovde nije zanemarljiv trošak.
- To je novi problem koji Srbija nije očekivala - kazao je Arboleda. - Vlada sada ulaže napore da uhvati korak sa stvarnom situacijom, ali značajno povećanje broja azilanata predstavlja sve veći problem pre svega zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta.
Ujedinjene nacije izdvajaju novac za prevodioce, pravnu i psihološku pomoć i lekove koji su potrebni tražiocima azila. S druge strane, Srbija mora da plati smeštaj i ishranu, zdravstenu pomoć uključujući i hirurške intervencije, a obezbeđuje čak i odeću i obuću.
- Broj azilanata se zaista drastično povećava, a povećava se i vreme koje oni provode u našoj zemlji - objašnjava Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za prihvat, zbrinjavanje, readmisiju i trajna rešenja u Komesarijatu za izbeglice. - Ranije su se zadržavali u proseku 15 do 20 dana, a sada se taj period produžio i do tri meseca.
Šef beogradske kancelarije UNHCR je kazao da ga brine kako će se ovaj problem odraziti na Srbiju, jer se i u kasi ove organizacije smanjuju sredstva s obzirom da se broj azilanata povećava.
- Najskuplje je obezbediti ljudima postelju, hranu, ali za brigu o njima potrebno je i više službenika - objasnio je Arboleda. - Mada je briga o azilantima odgovornost države, vlada treba da se obrati donatorima za pomoć.
“NEVIDLJIVIH“ 30.000
Arboleda je istakao da u Srbiji ima i mnogo ljudi bez ličnih dokumenata. On navodi rezultate istraživanja po kojima 6,8 odsto Roma nema lična dokumenta, a 1,5 procenata nema čak ni izvod iz matične knjige rođenih.
- Ukoliko su tačne procene vlasti iz odgovora na upitnik EU da u Srbiji živi oko 450.000 Roma, to znači da više od 30.000 ne poseduje lična dokumenta, a 6.000 do 7.000 rodni list - kazao je šef beogradske kancelarije UNHCR.
(Novosti)
