Izvor: Politika, 28.Jun.2014, 13:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Austrougarska je bila spremna da svet uvuče u rat

Mno­go pre Vi­dov­da­na 1914. u Evro­pi se zna­lo da će bi­ti ra­ta. Do­ga­đaj ko­ji je svi­ma po­slao ja­snu po­ru­ku da su ulo­ge već po­de­lje­ne i da se sa­mo če­ka na po­vod bio je Anek­si­o­na kri­za (1908–1909). Austro­u­gar­ska je, na­i­me, upr­kos svim me­đu­na­rod­nim spo­ra­zu­mi­ma, na­su­prot vo­lji lo­kal­nog ve­ćin­skog, pra­vo­slav­nog i mu­sli­man­skog sta­nov­ni­štva, pri­po­ji­la Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ka­da je Sr­bi­ja za­tra­ži­la me­đu­na­rod­no po­sre­do­va­nje, Dvoj­na mo­nar­hi­ja joj je za­pre­ti­la go­mi­la­njem tru­pa na nje­nim gra­ni­ca­ma. Be­o­grad se na­la­zio u do­ma­ša­ju austro­u­gar­ske ar­ti­lje­ri­je i mo­gao je da bu­de za­u­zet jed­nim br­zim pre­pa­dom iz Sre­ma. Iza Sr­bi­je sta­la je Ru­si­ja, Austro­u­gar­sku je po­dr­ža­la Ne­mač­ka. Fran­cu­ska i Bri­ta­ni­ja, me­đu­tim, ni­su hte­le da ra­tu­ju zbog Sr­ba. Ka­da je u Pe­tro­grad sti­gao rat­ni ul­ti­ma­tum Ne­mač­ke, u mar­tu 1909, Ru­si­ja, a sa njom i Sr­bi­ja, mo­ra­la je da se po­vu­če. Austro­u­gar­ska i Ne­mač­ka su, po pr­vi put, svo­jim su­par­ni­ci­ma za­pre­ti­le ra­tom. Ru­si­ja je jav­no po­ni­že­na. Evro­pa je od ta­da ži­ve­la u sta­nju rat­ne psi­ho­ze. Ka­ri­ka­tu­ri­sti su cr­ta­li dr­žav­ni­ke ko­ji se­de na bu­re­tu ba­ru­ta i pre­pla­še­no se osvr­ću ko će pr­vi da upa­li ši­bi­cu.

Tra­di­ci­o­nal­no ru­sko-ne­mač­ko sa­ve­zni­štvo ko­nač­no se uga­si­lo 1890. go­di­ne. Od tog tre­nut­ka ni­je tre­ba­lo du­go da se če­ka na tre­nu­tak ka­da će svet da po­to­ne u op­šti rat. Sta­ri kon­ti­nent 1894. ko­nač­no je po­de­ljen na dva su­ko­blje­na voj­no-po­li­tič­ka ta­bo­ra. Ne­mač­ka je ču­ve­ni fon Šli­fe­nov plan, po ko­me će ra­to­va­ti 1914, ima­la još 1905. go­di­ne. U Be­ču su već 1908. od­lu­či­li da na­pad­nu i oku­pi­ra­ju Sr­bi­ju. Rat­na ma­ši­na bi­la je sprem­na na po­kret i sa­mo se če­ka­lo da ne­ko pri­ti­sne cr­ve­no dug­me.

Glav­ne tač­ke su­ko­ba ve­li­kih si­la bi­li su re­ka Raj­na, Bal­kan i svet­ska mo­ra i oke­a­ni. Ne­mač­ka je Fran­cu­skoj u ra­tu 1870–1871 pre­o­te­la Al­zas i Lo­re­nu. Po­ra­že­na i bor­be­na Fran­cu­ska iza se­be je ima­la Ru­si­ju, ko­ja je, opet, ima­la svo­je ne­vo­lje. Ključ­ni do­ga­đa­ji bi­li su slom Ru­si­je u ra­tu sa Ja­pa­nom na Da­le­kom is­to­ku i re­vo­lu­ci­ja ko­ja je Ru­si­ju za­hva­ti­la 1905. Na­glo sla­blje­nje evro­a­zij­skog ko­lo­sa do­ve­lo je do va­ku­u­ma mo­ći ta­mo gde je on bio naj­pri­sut­ni­ji, na Bal­ka­nu. Austro­u­gar­ska ni­je odo­le­la is­ku­še­nju, pa je po­žu­ri­la da uđe u taj va­ku­um i sa­ma ga po­pu­ni. Sr­bi­ja se, jed­no­stav­no, pr­va na­šla na nje­nom pu­tu. Ona je bi­la sa­mo jed­no od po­lja u ve­li­koj ša­hov­skoj igri.

Naj­zna­čaj­ni­ji je, me­đu­tim, bio su­kob Bri­ta­ni­je i Ne­mač­ke na mo­ri­ma i oke­a­ni­ma. Ne­mač­ka, naj­ja­ča evrop­ska eko­no­mi­ja, sa naj­bo­ljom voj­skom, pu­ca­la je od sa­mo­po­u­zda­nja i neo­pre­zno je iza­zi­va­la su­ko­be. Ka­da je po­če­la da gra­di rat­nu flo­tu i da ugro­ža­va pri­mat Bri­ta­ni­je na mo­ri­ma i oke­a­ni­ma, ova se okre­nu­la Fran­cu­skoj i Ru­si­ji. Uz to, Ne­mač­ka je po­če­la da po­ti­ska Bri­ta­ni­ju i na Bal­ka­nu i Bli­skom is­to­ku. Iako ni­su pred­sta­vlja­li voj­ni sa­vez, spo­ra­zu­mi Bri­ta­ni­je sa Fran­cu­skom (1904) i Ru­si­jom (1907) ozna­či­li su na­sta­nak An­tan­te.

To­kom po­sled­nje de­ce­ni­je 19. ve­ka u srp­skoj jav­no­sti vo­đe­ne su ras­pra­ve naj­po­zva­ni­jih (Jo­van Ri­stić, Mi­lan Pi­ro­ća­nac, Sto­jan No­va­ko­vić, Mi­lo­van Mi­lo­va­no­vić i dru­gi) o bu­du­ćim prav­ci­ma srp­ske spolj­ne po­li­ti­ke. U tim po­le­mi­ka­ma uob­li­čio se ve­ćin­ski stav da Sr­bi­ja mo­ra da bra­ni svo­ju ne­za­vi­snost od Austro­u­gar­ske, i da bi u toj od­bra­ni nje­ni glav­ni oslon­ci tre­ba­lo da bu­du Ru­si­ja i Bal­kan­ski sa­vez. U Ca­rin­skom ra­tu (1906–1911) Sr­bi­ja se eko­nom­ski osa­mo­sta­li­la od Austro­u­gar­ske. Po­li­tič­ki se ve­za­la za Ru­si­ju, a za­tim je, pre­ko nje, us­po­sta­vi­la pri­ja­telj­ske ve­ze i sa Fran­cu­skom i Bri­ta­ni­jom. Bal­kan­ski sa­vez pro­te­rao je 1912. go­di­ne Osman­li­je sa Bal­ka­na. Usle­di­la je 1913. i po­be­da nad Bu­gar­skom. Te­ri­to­ri­jal­no pro­ši­re­na, Sr­bi­ja je bi­la pu­na po­le­ta. Austro­u­gar­ska i Ne­mač­ka su, me­đu­tim, u dve al­ban­ske kri­ze, 1912. i 1913, po istom mo­de­lu kao i 1909, pret­nja­ma oruž­jem i ul­ti­ma­tu­mi­ma, iz­no­va po­ni­ža­va­le Sr­bi­ju i Ru­si­ju.

Po­sle tri rat­ne kri­ze, u ko­ji­ma je zbog su­ko­ba sa Sr­bi­jom, bi­la sprem­na da ceo svet uvu­če u rat, Austro­u­gar­ska je or­ga­ni­zo­va­la pre­te­će voj­ne ma­ne­vre bli­zu gra­ni­ce sa Sr­bi­jom, uz pri­su­stvo pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Fran­ca Fer­di­nan­da, a on­da je, na sam Vi­dov­dan, ovaj sti­gao i u Sa­ra­je­vo. Bio je to za­i­sta škol­ski pri­mer pro­vo­ka­ci­je. Ka­da Jul­ska kri­za ot­poč­ne, Austro­u­gar­ska će se po­na­ša­ti pot­pu­no isto kao u pret­hod­ne tri kri­ze. Ru­si­ja, me­đu­tim, vi­še ni­je hte­la da se po­vla­či.

Do­cent Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du

Mi­loš Ko­vić

objavljeno: 28.06.2014.

Nastavak na Politika...

Politika: Zašto revizija?

Politika: Andrićev grad i vijećnica Franje Josipa

Politika: Razorna moć zabluda