Izvor: Blic, 05.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atrazin u Savi iz Srbije!
Atrazin u Savi iz Srbije!
BEOGRAD - Prema informacijama koje smo dobili u Saveznom hidrometeorološkom zavodu, nadležnom za praćenje rezultata ispitivanja površinskih voda, u novom talasu atrazina, najveće koncentracija su izmerene 1. marta kod Ostružnice, kada su iznosile 0,46 mikrograma po kubnom metru, a dozvoljene vrednosti u pijaćoj vodi su 0,1 mikrogram. Kako za 'Blic' objašnjava Jovanka Ignjatović, načelnik Odeljenja kvaliteta voda u Saveznom hidrometeorološkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zavodu, istog dana kod Jamene na ulazu Save iz Hrvatske, izmerene su koncentracije od 0,18 mikrograma po kubnom metru, a kod Šapca 0,16 mikrograma.
- Trenutno nema razloga za paniku jer su to vrednosti izmerene u površinskoj vodi Save, a nakon prerade vode ove vrednosti budu dosta niže. Po našim standardima dozvoljen je u pijaćoj vodi 0,1 mikrogram atrazina, a u evropskim zemljama i Americi i nekoliko puta više - ističe Ignjatovićeva. Ona napominje da su u decembru koncentracije atrazina u Savi bile daleko veće, čak 1,6 mikrograma po kubnom metru, i da je tom prilikom na sastanku s kolegama iz Hrvatske izražena sumnja da zagađenje potiče iz Siska, ali će o stvarnom izvoru ovog zagađenja biti reči na sastanku Komisije za zaštitu Dunava u aprilu.
Na pitanje kako je moguće da zagađenje stiže van naših granica, ako je prema poslednjim merenjima nivo atrazina u Savi na ulazu iz Hrvatske iznosio 0,18, a kod Ostružnice 0,46 mikrograma, Ignjatovićeva odgovara: - Iz ovih podataka bi se mogao steći zaključak da se radi o zagađenju s našeg područja, ali ovo su samo pojedinačni podaci, još čekam rezultate merenja prethodnih i narednih dana, pa je trenutno nemoguće izvući zaključak o izvoru zagađenja - tvrdi Ignjatovićeva.
Srđa Popović, savetnik premijera za pitanja ekologije, ističe da bi se prema podacima koje je izmerio Republički hidrometeorološki zavod moglo zaključiti da je izvor zagađenja na našoj teritoriji, a njegova je pretpostavka da 'je atrazin dospeo u Savu otapanjem snega i spiranjem ovog herbicida s poljoprivrednih površina'.
Prof. dr Ivan Juranić, sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da je atrazin herbicid za uništavanje korova, koji se koristi na proleće, a najkasnije do juna, pa ne veruje da je spiranje s njiva uzrok zagađenja, jer bi se atrazin u međuvremenu razgradio.
- Ima još jedna nelogičnost u tvrdnji da je usled otapanja snega došlo do zagađenja, jer se pri otapanju količina vode povećava kao i pri kišama, pa bi i na jesen, kada ima puno kiša, bilo više atrazina. Dakle, to je jako malo verovatno. Na tom potezu od granice s Hrvatskom do Ostružnice, postoje dva moguća izvora zagađenja, a to su fabrike 'Zorka' Šabac i 'Prva iskra' Barič. Naravno, ne mogu tvrditi da su oni uzročnici, ali velika je verovatnoća da je do toga došlo puštanjem otpada iz neke fabrike, a ako je tako, radi se o velikom nemaru, jer je atrazin hemijski moguće lako uništiti u fabrici - ističe Juranić, postavljajući pitanje da li su vršena merenja atrazina u Dunavu, što bi u slučajevima zagađenja Save bilo neophodno. U Ministarstvu za zaštitu životne sredine nemaju podatke o tome i upućuju isključivo na ministra Anđelku Mihajlov, koja je trenutno u Sloveniji. K.Preradović Prokuvavanje vode ne pomaže
Atrazin je herbicid iz grupe pesticida koji se koristi za uništavanje korova. Nosi oznaku XN, što znači da je štetan po zdravlje, ali nije jak otrov. Normalno se može naći u podzemnim vodama, a ima ga u voću i povrću, mesu, mleku. Nije pronađena sigurna veza između humane kancerogenosti i atrazina, te, za sada, nije svrstan u grupu kancerogena. Prema rečima pukovnika prof. dr Dragana Joksovića, načelnika Centra za kontrolu trovanja na VMA, maksimalne dozvoljene dnevne doze atrazina su 0,005 miligrama po kilogramu ljudske težine.
- Atrazin u vodi ne može da se uništi čak ni prokuvavanjem, već samo uz pomoć specijalnih filtera - rekao je Joksović i naglasio da koncentracije atrazina koje su do sada pronađene u savskoj vodi nisu opasne. J.S. Voda za piće ispravna
Atrazina u vodi za piće Beograđana, kako saznajemo u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, nema. Kako su nam rekli, voda je hemijski potpuno ispravna, a količine atrazina koje se nalaze u njoj dosta su ispod dozvoljene granice. Kako nam je rekao Radoslav Babić, šef sanitarne kontrole u 'Beogradskom vodovodu i kanalizaciji', zbog veće koncentracije ovog pesticida u Savi, u ovom preduzeću su u stanju pripravnosti. U proizvodnom pogonu Makiš, u kome se prerađuje savska voda, postoji linija za proizvodnju i doziranje ozona, pa kada se u vodi pojavi atrazin, u ovom postrojenju se pojačava doziranje ozona, koji s granulama aktivnog uglja u filterima uništava ovaj herbicid. E.B. Atrazin se taloži u tkivima
- Atrazin je umereno, čak malo toksičan, ali ima manu što se sporo razgrađuje u ljudskom organizmu i dugo opstaje. Za ljude on nije naročito opasan, ali usled dugog uticaja može doći do taloženja u tkivima, pre svega u jetri. Ogledi koji su vršeni na miševima pokazuju da posle nekoliko nedelja visokih koncentracija atrazina oni imaju simptome bolova u stomaku i povraćanje. Važno je istaći da su ribe neosetljive na atrazin, kod njih nema taloženja ove materije, pa je riblje meso ispravno - objašnjava profesor Ivan Juranić.
