Izvor: B92, 15.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atmosfera ne ide u prilog manjinama
Beograd -- Negativan odnos prema nacionalnim manjinama ponovo je izbio na površinu.
Ako nedavnoj izjavi predsednika Skupštine Srbije Predraga Markovića, o gotovo 300 međuetničkih incidenata za proteklih pet meseci samo u Vojvodini, dodamo saopštenje Odbora za ljudska prava iz Priboja, koje je u sredu stiglo u redakciju B92, a u kome se navodi da su ulicama Priboja pevane nacionalističke pesme sa porukama "Ubićemo, zaklaćemo", "Oj, Pazaru novi Vukovaru, oj Sjenice nova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srebrenice", ova konstatacija je više nego očita.
Publicista iz Subotice Tomislav Žigmanov ocenjuje da su odvojeni susreti premijera Vojislava Koštunice i Rasima Ljajića sa mađarskim zvaničnicima i predstavnicima te manjine o incidentima u Vojvodini, usledili kao rezultat pritiska spolja, između ostalog i nedavnog boravka mađarskog šefa diplomatije Lasla Kovača u Beogradu. Žigmanov ocenjuje da su, kada je Vojvodina u pitanju, u porastu izlivi netrpeljivosti prema Hrvatima, Slovacima, Rusinima i dodaje da bi eventualno formiranje multietničke policije, bio pogrešan pristup ovom problemu.
"Atmosfera koja je stvorena ide u prilog tome, zbog nepostojanja sankcija spram onih koji su izvršili određene vrste incidenata, koji imaju etničku motivaciju. U osnovi, obrazovni sistem je izuzetno etnocentričan, ekskluzivistički. Vi nemate ravnopravno prisustvo manjina u javnom prostoru, o njima se piše kada se dogode incidenti. Tako, čitava atmosfera u društvu treba da je spram manjina pozitivno ustrojena, a ja nisam video da će to biti jedan od prioriteta tih novih akcija", kaže Žigmanov.
U razgovoru sa liderima vojvođanskih Mađara u sredu, Koštunica je ukazao da je "neophodno raditi na predupređivanju incidenata i stvaranju atmosfere međusobnog poverenja i tolerancije između nacionalnih zajednica".
Sociolog Vladimir Ilić iz zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva ukazuje da je porast nasilja nad manjinama posledica odnosa koji su ovde uspostavljeni čak i odmah nakon petooktobarskih promena.
"Pošto će Kosovo, neminovno, u vrlo dogledno vreme da dobije nezavisnost, očito je da su velike sile prećutno rešile da prepuste Vojvodinu srbizaciji, što otvara prostor za jednu vrstu nasilja nad manjinama. Vidljivo je potpuno odsustvo podrške velikih sila autonomističkoj ideji. Na Subotičkoj inicijativi, 28. februara, nijedna od petnaest tadašnjih članica EU niti SAD nisu imale svoje predstavnike, mada su bili pozvani. Zatim Đinđić, koji je Vojvodini dao pare, tako da se otvorila mogućnost interetničke kompeticije, pa i sukoba oko raspodele resursa, koje je Vojvodina, pre par godina, omnibus zakonom dobila", kaže Ilić.
Sagovornici B92, Žigmanov i Ilić, saglasni su da je ovakav odnos prema manjima uslovljen pre svega krhkim institucijama Srbije koje su omogućile prodor desnici na političku scenu. Tomislav Žigmanov ocenjuje da je jedino institucionalno telo koje se bavi ovim pitinjem Odbor za međunacionalne odnose republičkog parlamenta, ali da to nije dovoljno.
