Izvor: Politika, 29.Jun.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atelje Olje Ivanjicki tri godine pod ključem
Kao da neko namerno zaboravlja pitanje Oljine zaostavštine koja je veoma vredna i trebalo bi da bude opšte dobro, kaže Suzana Spasić, direktorka Fonda „Olga Olja Ivanjicki”
Navršilo se tri godine od smrti čuvene slikarke i vajarke Olge Olje Ivanjicki. Umesto pomena – opomena da bi i ona mogla doživeti sudbinu brojnih preminulih umetnika čije je delo, sakriveno od očiju javnosti, potonulo u zaborav. Njene slike i vredna umetnička kolekcija smeštene su u depo Istorijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << muzeja, atelje je pod ključem, stalna postavka na nivou lepih želja, a ko će se starati o bogatoj umetničkoj kolekciji nepoznanica.
Nisu samo to razlozi da direktorka Fonda „Olga Olja Ivanjicki” Suzana Spasić izrazi strahovanje da pomalo zaboravljamo Olju. U našoj javnosti, na primer, veća pažnja data je godišnjici smrti Majkla Džeksona, slikarkina je prošla gotovo nezapaženo. Grad Beograd zainteresovao se da pomogne uređenju stalne postavke Oljinih dela, ideju osnivanja njenog muzeja podržala je i republika, ali sve stoji dok se ne završi ostavinska rasprava. Ivanjicki je umrla bez testamenta i bez zakonskih naslednika, Fond koji je ona osnovala poziva se na usmeni testament, dok država to osporava i smatra da je jedini naslednik, jer Ivanjicki nije imala onih zakonskih.
– Pre godinu i po dana sud je doneo odluku da se fond upućuje na parnicu protiv Republike Srbije, iako je republika osporila usmeno zaveštanje Olje Ivanjicki, a ne fond. Mi smo se na tu odluku žalili Višem sudu, ali ona još nije rešena. Sve stoji i nismo ustvari stigli nigde. Apelovali smo da se to reši, molili smo sve nadležne, predlagali smo republici i gradu da pronađu zajedničko rešenje o osnivanju stalne postavke, međutim, stalno se vrtimo u krug i niko ne donosi nikakve odluke. Prema Zakonu o kulturi, osnivanje fonda jeste izjava volje, ali očigledno da se nekako to prenebregava. Nije zaista toliko ni važno da li je fond vlasnik imovine ili Republika Srbija. Važno je da se dođe do rešenja oko stalne postavke dela – kaže Suzana Spasić.
U međuvremenu, privremeni staralac kojeg je odredio sud, Istorijski muzej Srbije, ima ozbiljan zadatak da se stara o Oljinoj zaostavštini do okončanja ostavinske rasprave. Privremeno rešenje traje, evo, već tri godine.
– Muzej je angažovao konzervatore, bibliotekare, kustose, čitava mala vojska brine da se nešto ne dogodi sa ovom vrednom umetničkom kolekcijom dok se ne reši pitanje stalne postavke. Zaostavština je velika i vredna i nije je bilo lako smestiti u depo muzeja. Ima dosta osetljivih predmeta, crteža, a i same slike traže dobar tretman. To sve iziskuje i napore i novčana sredstva. I o ateljeu takođe brine Istorijski muzej koji je organizovao i obezbeđenje tog prostora, tako da je za sada imovina Olje Ivanjicki pod stalnom zaštitom – objašnjava Suzana Spasić.
Fond je, želeći da nastavi svoju misiju, posle njene smrti organizovao 22 izložbe, uglavnom dela iz privatnih kolekcija, u zemlji, ali i u inostranstvu, Vašingtonu, Njujorku, Adis Abebi, Parizu, Stokholmu. Odziv publike uvek je bio odličan, ali problem stalne postavke i dalje tapka u mestu.
– Kao da neko namerno zaboravlja to, kao i pitanje zaostavštine koja je obimna i veoma vredna, a koja bi trebalo da bude opšte dobro i da pripada ovom narodu onako kako je Olja verovala da će biti. Kada je zbog pojave vlage u dograđenom delu njenog ateljea na Kosančićevom vencu odlučeno da se sve što je vredno i deo zaostavštine iseli i smesti u depo Istorijskog muzeja, pokrenuli smo ponovo pitanje ateljea Olje Ivanjicki koji je ona za života pretvorila u jedinstvenu celinu koja pleni svojom neobičnošću i šarmom. Dobili smo najavu od grada da je zainteresovan da se to reši, čak je pozvan i Saobraćajni institut CIP da proceni postojeću situaciju i napravi plan sanacije. Od tada, nemamo nikakvu informaciju o tome da li će se uraditi kako je obećano i kada će početi sanacija. S druge strane, ne možemo od grada očekivati da reši pitanje ateljea u kome će se izložiti deo zaostavštine kada se ne zna čija je, da li pripada fondu koji je Olja sa tim ciljem i osnovala, republici koja po sili zakona nasleđuje onoga ko nema potomke kao naslednike ili grada koji je imao dobru volju da se u sve uključi ali prosto, nije strana u sporu – navodi direktorka fonda.
Za života, Olja Ivanjicki promovisala je svoj plan da na Kosančićevom vencu podigne muzej u kojem bi bila njena, ali i dela drugih slikara iz umetničke grupe „Medijala”. Tada joj je na trajno korišćenje Ministarstvo kulture ustupilo zemljište na kojem je trebalo da nikne zgrada muzeja, Ivanjicki je obezbedila projekat koji je uradio CIP, a ostavila je i deo novčanih sredstava za početak gradnje. Planove je prvo prekinula Oljina smrt, zatim se ispostavilo da se oko vlasništva nad obećanim placem spore republika i grad, da bi stiglo i upozorenje da će sudski troškovi koji stalno rastu biti naplaćeni od novca koji je Ivanjicki ostavila za gradnju muzeja.
– Ipak, sve i dalje deluje ostvarivo ako se samo oni koji obećavaju drže svojih obećanja. Fond je imao i nekoliko ozbiljnih donatora, ali vreme prolazi i sve se osipa, ljudi umiru, kriza steže, tako da što se više odlaže sve će manje biti moguće verovati i u tu ideju – kaže Suzana Spasić.
J. Čalija
objavljeno: 30.06.2012
