Izvor: Blic, 27.Feb.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Astma je najčešća hronična bolest dece
Više od pola miliona ljudi u našoj zemlji živi sa nekom respiratornom bolešću. Astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) su među najčešćim bolestima disajnih organa. Ova oboljenja karakterišu ograničenje protoka vazduha u disajnim putevima. Istraživanja Instituta „Batut” pokazuju da muškarci više umiru od plućnih bolesti nego žene.
Astma je hronično zapaljenje disajnih puteva koje se ispoljava ponavljanim epizodama gušenja i sviranja u grudima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Disajni putevi obolelih su crveni i osetljivi i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivačima astme.
- Duvanski dim, kućna prašina, grinje, životinjske dlake, polen, mogu da izazovu alergiju koja će pospešiti napade astme. U kontaktu sa alergenima mišići u zidovima disajnih puteva se grče. Često se stvara žilava sluz, a u grudima se čuje zviždanje i počinje kašalj - objašnjava dr Vesna Bošnjak, pulmolog i prodekan Medicinskog fakulteta.
Astma je najčešća hronična bolest dece. Češća je kod dečaka, da bi posle puberteta bila češća kod osoba ženskog pola. Kod dece astma je najčešće alergijska i kod više od 80 odsto je udružena sa alergijskom kijavicom, od koje boluje deset do 15 odsto naše dece. Astmu ima svako sedmo školsko dete i jedna od 20 odraslih osoba.
- Bolest se ne može izlečiti, ali se odgovarajućim lečenjem dobro reguliše. Primenjuju se dve osnovne grupe lekova, i to oni za brzo otklanjanje simptoma i lekovi za prevenciju astme. Uz redovne preglede dete može da vodi normalan život, pa čak i da se bavi vrhunskim sportom. Ali, ako se bolest zapostavi, prelazi u težak oblik - kaže dr Bošnjak.
Uvek treba misliti na astmu kada se javi nekoliko uzastopnih epizoda otežanog disanja, praćenog čujnim škripanjem, kašljem koji je takođe izražen tokom noći, na početku ili neposredno posle završetka fizičkog napora.
Druga česta bolest disajnih puteva je hronična opstruktivna bolest pluća, koja se najčešće javlja kod starijih osoba.
Glavni faktor rizika je pušenje, zatim pasivno izlaganje duvanskom dimu, udisanje prašine i hemikalija na radnom mestu (gasovi, iritansi, isparenja) i unutrašnje aerozagađenje nastalo od organskih goriva koja se koriste za kuvanje i grejanje u nedovoljno provetravanim prostorijama.
Dijagnoza se ipak potvrđuje pomoću posebnog aparata - spirometra.
HOBP nije isto što i astma. Ipak, između astme i HOBP-a ima preklapanja i ista osoba može da oboli od obe bolesti.
