Izvor: Politika, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asfaltiranje kao državna tajna
Koliko je asfaltirano ulica u Beogradu u jednoj godini, koliko je direktora firmi posle privatizacije postalo vlasnik tih preduzeća, kolike su plate pojedinih funkcionera...
Ovo su samo neka od pitanja na koje su nadležne institucije uskratile odgovore nevladinim organizacijama koje su, godinu dana po usvajanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pokušale da provere kako se u praksi ostvaruje pravo javnosti da zna. Ovo je samo pokazalo da su u Srbiji i danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogi naoko obični podaci zapravo tajna.
Jedna od najvećih prepreka za slobodan pristup informacijama jeste čitava šuma propisa o tajnama. Procenjuje se da postoji čak 400 (zakonskih ili podzakonskih) akta kojima je regulisano to područje. Radna grupa Centra za unapređivanje pravnih studija upravo je završila zakon o tajnama s ciljem da se "obezbedi zakonito postupanje sa tajnim informacijama i sprečavanje nezakonitog pristupanja i korišćenja tajnih informacija".
Budući zakon pojasniće kada određeni podaci stiču oznaku tajnih, kada prestaju to da budu, ko može da klasifikuje informacije, ko može da ih koristi, kako se tajne štite i ko će to nadgledati.
Autori teksta navode da je "informacija od interesa za Republiku Srbiju svaki dokument ili informacija kojom raspolaže organ javne vlasti koja se odnosi na bezbednost, odbranu, teritorijalni suverenitet i integritet, zaštitu ustavnog poretka, javnog interesa ili ljudskih prava i sloboda", odnosno da je "tajna informacija ona koja je zaštićena od neovlašćenog pristupa i označena odgovarajućim stepenom klasifikacije". Takvi podaci mogli bi da budu označeni kao državna tajna, strogo poverljiva tajna, poverljiva ili interna tajna. Ovaj zakon, međutim, ne reguliše domen poslovnih, profesionalnih i drugih tajni.
Informacija se može označiti tajnom ako se odnosi na nacionalnu bezbednost, spoljne poslove, obaveštajne i kontraobaveštajne aktivnosti države, uključujući sisteme, uređaje, projekte, planove, naučna istraživanja, tehnologije i ekonomske i finansijske poslove od značaja za njih. Pravo da podatak označi tajnim imao bi "funkcioner koji rukovodi organom javne vlasti, u skladu sa zakonom, odnosno drugim propisom". To bi mogli da učine predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednik vlade, predsednik Ustavnog, odnosno Vrhovnog suda, ministri u čijoj su nadležnosti nacionalna bezbednost, spoljni poslovi i slično, republički javni tužilac, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktor Bezbedonosno-informativne agencije. Podatak jednom označen kao tajni ne mora takav da ostane doveka, pa nadležni organi imaju obavezu da povremeno proveravaju da li ima osnova da se sa informacije skine takva oznaka. Generalno, predlaže se da "rok trajanja" državne tajne bude 15 godina, za strogo poverljivu tajnu deset, poverljivu pet, a internu tajnu dve godine.
Predviđeno je i postojanje direktorata za zaštitu tajnih informacija koji bi, kao organ vlade, obezbeđivao primenu standarda i propisa u ovoj oblasti. Na čelu bi bio direktor koji bi imao zamenika. Nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u ovoj oblasti imao bi generalni inspektor, samostalan i nezavistan organ u vršenju svoje nadležnosti, koji ne prima naloge od drugih organa i koji, pored ostalog, utvrđuje prekršajnu odgovornost. Birao bi ga parlament baš kao i pet specijalnih inspektora koji bi mu pomagali u radu. Novčane kazne od 50.000 do 500.000 dinara predlažu se ako se, recimo, tajnom označi informacija koja to nije, ako se informacija klasifikuje bez obrazloženja, ukoliko nadležni organ ne sprovede periodičnu proveru i zbog sličnih propusta.
Do tajnih informacija mogli bi da dođu i pojedinci i preduzeća ukoliko posle određene procedure i provere dobiju sertifikat od direktorata. Dozvolu za uvid u tajne mogli bi da dobiju i stranci. Bez posebnih odobrenja i na osnovu funkcije, pravo pristupa i korišćenja ovakvih podataka imali bi predsednik Republike, predsednik i potpredsednik vlade, predsednici Narodne skupštine, Ustavnog i Vrhovnog suda, republički javni tužilac, zaštitnik građana, poverenik za javne informacije, direktor direktorata i njegov zamenik i generalni inspektor za zaštitu tajnih informacija.
[objavljeno: ]
