Izvor: B92, 25.Nov.2010, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artemijevi monasi borave kod Čačka
Čačak -- Grupa od 15 monaha, koji su, kako kažu, zajedno sa igumanom proterani iz manastira Crna Reka, pronašla je utočište u etno selu nedaleko od Čačka.
Oni se sada mole i rade na imanju, koje im je ustupio na korišćenje poznati čačanski privrednik Miloje Stevanović, ili kako sam sebe zove Grešni Miloje.
I pored činjenice da je Sinod SPC raščinio Artemija koji više nije vladika, monasi su mu verni jer misle da se protiv njega iznose neistine i da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čitav slučaj planiran već duže vreme.
Etno selo u Loznici kod Čačka, postalo je dom za monahe i igumana manastira Crna Reka. Za njih je raščinjeni Artemije i dalje vladika, a napad na njega se kažu planira već 15 godina.
Teške optužbe koje su o Artemiju izrelkle vladike Atanasije i Amfilohije su za ove monahe predstavljaju potpunu neistinu.
”Kažu, on je poludeo, on je drogiran, đavo je u njemu. On je lud i svi oni koji idu uz njega, oni su fanatici. I sad kažem, poistovećuju dželata i žrtvu. Tu je čitav niz događaja i mnogo godina ranije je ovo sve spremano, pripremano. A 27 godina sam proveo u manastiru Crna Reka i morao sam nešto saznati i doznati", kaže jedan od monaha.
Otac Nikolaj kaže da su monasi stali u zaštitu Artemija, jer veruju da je istina na njegovoj strani. To što se Artemije i od predstavnika SPC optužuje da je uzimao novac od naroda sa Kosova, da ima tajne račune u srpskim i grčkim bankama za oca Nikolaja predstavlja neistunu.
Cela hajka protiv Artemija je, kaže Nikolaj, što se usprotivio ekumenizmu i klanjanju papi. On smatra da je ovo samo početak velike čistke, koja se sprema za sve one koji, kako kaže, ne žele da se odreknu svetosavlja i pravoslavlja.
”Progon je počeo, vladika Artemije je prva žrtva među episkopima, jer je rečeno: 'Zavešćemo red u crkvi i doći će na red i episkopi i eparhije druge’. Onda su počeli od vladike Artemija i Raško-prizrenske eparhije. Eparhija gotovo da ne postoji, sve je razbijeno, manastiri su gotovo opusteli", tvrdi Nikolaj.
Monasi, pored molitve, imaju uobičajeni radni dan na imanju, koje im je dao na korišćenje čačanski privrednik Miloje Stevanović.
Čačanski sveštenici ne održavaju nikakve kontakte sa njima, a i izbegavaju da govore o ovom problemu, bez blagoslova žičkog vladike.
Crnorečki monasi kažu da su spremni i da priteknu u pomoć komšijama. Međutim, retko ko sa njima iz sela Loznica komunicira, saznajemo u prodavnici, koja se nalazi nedaleko od etno sela.
”Za sada ne. Oni su veoma onako, šta ja znam, kažem rade, imaju svoje imanje, snalaze se. Znači, tu kako žive, oni žive. Njih ima sigurno ko ih obezbeđuje i snabdeva sa hranom i sa ostalim potreštinama što su im potrebne", kaže prodavačica Slavica Krivokuća.
Za razliku od žitelja Loznice, etno selo posećuju vernici iz drugih krajeva Srbije. Niko nije raspoložen da išta kaže, jer su iznenađeni onim što se ovih dana dešava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Monasi nastavljuju svoj život u izgnanstvu, u koje su, kako kažu primorani silom, protiv svoje volje.
