Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Armija zavisnika od droge
Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 300.000 narkomana. – U protekloj godini, 77 osoba u zemlji umrlo od posledica uzimanja narkotika, a najmlađa od njih imala je 18 godina
Izuzetno talentovani student na teškim drogama, devojčica koja u 14. godini ima obolele vene od korišćenja heroina, odlikaši koji se ponekad i sami prijavljuju na lečenje od zavisnosti, samo su neki od mladića i devojaka koji su deo „armije” zavisnika od opojnih supstanci. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nezvaničnim podacima, u Srbiji ih ima oko 300.000. U protekloj godini, 77 osoba u zemlji umrlo je od posledica uzimanja narkotika, a najmlađa od njih imala je 18 godina.
Neverovatno niska cena droge u Beogradu govori sama za sebe i predstavlja, prema rečima stručnjaka, osnovu za širenje ovog problema. Paketić marihuane košta oko 400 dinara. Kada se ekstazi pre osam godina u Srbiji prvi put pojavio u većim količinama, koštao je oko 30 evra, a sada tableta te droge staje od 75 do 150 dinara. Gram heroina, u zavisnosti od kvaliteta, kreće se od1.200 do 2.000 dinara.
Prema rečima Dragana Trivana, predsednika Centra za prevenciju narkomanije, osnovanog novembra 2006. godine u Beogradu, pomenuti broj zavisnika je mnogo veći i podaci mogu da se odnose samo na teritoriju glavnog grada.
– U poslednjih nekoliko godina, granica starosti za ulazak u svet droge pomerena je sa 16 na 13 godina, a razlog je taj što droge na ulici ima mnogo, pa je samim tim i cena znatno niža – kaže Dragan Trivan.
Mladi u Srbiji između 15 i 19 godina, prema jednom istraživanju, mnogo češće koriste ekstazi nego marihuanu. Ekstazi, u žargonu „eks” ili „ekser”, povezan je sa širenjem rejv pokreta, krajem devedesetih godina. Tableta od 75 do 100 miligrama počinje da delujeposle15 do 30 minuta, a efekti traju satima. Simptomi su proširene zenice, kočenje i drhtanje vilice i zuba, porast krvnog pritiska, ubrzani rad srca, gubitak apetita i velika izdržljivost bez znakova umora. Ekstazi pojačava percepciju okoline i po dejstvu je sličan amfetaminu i meskalinu, manje popularnim drogama kod nas. Sve njih je na velika vrata, tokom 60. godina prošlog veka, uveo otac psihodeličnih droga, američki psihijatar Timoti Liri. Ekstazi može da ostavi teške psihičke posledice na osobu i oštećenja bubrega, jetre i srca.
Popularizacijom tehno i rejv muzike, krajem devedesetih godina prošlog veka, nastao je i termin „ekstazi generacija”. Njoj pripadaju mladi ljubitelji žurki koje ponekad traju i danima, a „ekser” čini nezaobilazni deo tog provoda. Tablete imaju na sebi imaju šaljive slike zeca, srca s probodenom strelom, jagodu, nasmejano lice ili prepoznatljive znakove „mekdonaldsa” i „mercedesa”.
Među korisnicima omiljen je i hašiš, koji se dobija iz biljke indijska konoplja, poznatije kao marihuana. Konzumira se slično kao i marihuana, ili u žargonu trava: puši se u džointu pomešan s duvanom, na pajp (vrsta lule), ili udisanjem isparenja. Na sličan način, zavisnici se često drogiraju i heroinom, podgrevajući ga na foliji, a on zatim ispušta dim koji se udiše.
Trivan ističe da su mladi iz svih socijalnih staleža podložni ovoj bolesti. On sarađuje s timom ljudi u Savetovalištu u Ustaničkoj ulici 189 u Beogradu, a među njima su i volonteri, bivši narkomani koji su uspešno izlečeni.
– Mesečno imamo oko 200 poziva iz cele Srbije, a oko 70 zavisnika za to vreme dođe lično u savetovalište. Javljaju se iz Bosne i iz Crne Gore – veli Trivan.
Tako su, između ostalih, u savetovalište svratili i jedan mašinovođa, zavisnik od heroina, i jedan novinar. Oni su, kaže, sada apstinenti i dobili su priliku da počnu novi život.
Trivan je početkom godine otvorio i vrata specijalizovanog prihvatilišta za smeštaj narkomana, koje je već opremljeno i očekuje pacijente. Njegov metod lečenja od zavisnosti, bazira se, objašnjava on, na direktnom radu sa čovekom.
– Prihvatilište ima 30 kreveta i biće otvoreno 24 časa, a dolazak će biti dobrovoljan. Ne koristimo nikakve lekove, nikakva čuda, pružamo neposrednu pomoć obolelima. U žargonu se to obično naziva „skidanjem na suvo”. Imamo mnogo iskustva u radu i možemo da prepoznamo simptome narkomanske krize i da je predupredimo. Od kriziranja niko nije umro, ali jeste od predoziranja – objašnjava Trivan.
On očekuje da bi rad u prihvatilištu trebalo da bude uspešan u 90 odsto slučajeva i kaže da najvećim uspehom smatra reakciju roditelja koji posete Savetovalište.
– Mnogi od njih vodili su decu po raznim centrima za odvikavanje i sviđa im se što zavisnici koje mi lečimo izgledaju normalno, za razliku od onih koji se leče uz pomoć medikamenata, kada pacijenti izgledaju potpuno dezorijentisano, sa staklastim pogledom u očima – tvrdi Trivan.
A koliko ovaj problem može da razori, govore i surove činjenice s kojima se Dragan Trivan susreće u praksi: radio je, kaže, i s devojkom koja je đak generacije, a bavila se prostitucijom kako bi došla do para za kupovinu droge.
Pored navedenih načina drogiranja, narkomani udišu lepak, koriste tablete „trodon”, a postoji i društveno prihvatljiva zloupotreba lekova, najčešće u vezi s dobro poznatim tabletama za smirenje. Ukrštanje gorepomenutih opijata, alkohol plus marihuana, alkohol plus ekstazi, ekstazi plus energetska pića, često se podrazumeva.
A kokain, o kome je snimljeno valjda 1.000 filmova, i dalje je tabu u našem društvu, bar u javnim razgovorima, a poznato je da je rezervisan za više, „elitne” slojeve srpskog društva.
----------------------------------------------------
Vrste droga
Svetska zdravstvena organizacija ovako deli psihoaktivne droge:
1. Alkohol (alkoholna pića, napici i kokteli); 2. amfetamini; 3. halucinogeni (LSD, meskalin, psilocibin i druge); 4. kanabis (marihuana, gandža, hašiš); 5. kokain, čista materija i lišće biljke koke; 6. opijati (opijum, heroin, morfijum, kodein, sintetički preparat metadon i petantin); 7. isparljiva sredstva i lekovi bogati organskim rastvaračima (aceton, etar, hloroform); 8. droge pojedinih regija ili nove droge (krek, ekstazi).
Prema zavisnosti, droge, mada mnogi stručnjaci osporavaju ovu podelu, dele se na teške (opijum, morfijum, kodein, heroin, kokain, amfetamin itd.) i lake (marihuana, hašiš, psilocibin, meskalin, LSD itd).
Stanko Stamenković
[objavljeno: 21/01/2008]
