Izvor: Blic, 06.Avg.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arilje: Borovnice draže od malina
Ljubiša Mijailović iz Arilja već šest godina uspešno uzgaja kultivisane borovnice na parceli od tri hektara i 70 ari. Rađaju, kaže, bolje od malina jer, u proseku, u ariljskom kraju, po hektaru rodi 18 tona malina, a više od 20 tona borovnica. I cena je viša, od tri do četiri evra po kilogramu. Kada je odlučio da bukvalno eksperimentiše sa prvim zasadima borovnica u ovom kraju, nije očekivao tako dobar rezultat.
- Prezadovoljan sam. Prvenstveno sam uzgajao maline, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali sam shvatio na vreme da je došlo do hiperprodukcije i da se moram orijentisati u drugom pravcu. Iako sam dobro proučio sve što je potrebno za kultivisane borovnice, ipak je to u startu bila nepoznanica za mene. Sada mogu da kažem i da preporučim svim proizvođačima da zasade borovnice, sigurno će im se više isplatiti. Ima posla, i mora se predano raditi, ali, verujte da se isplati - kaže Ljubiša Mijailović.
Na imanju Mijailovića borovnice se beru po evropskim standardima, u pakovanja po 125 grama. Tržište nije problem. Da ima još ovoliko, sve bi mogli da isporuče. Nešto ide direktno u Srbiju, tačnije u supermarkete, a drugi deo na tržište Evrope.
- Tačno je da se mora sačekati period od pet godina kako bi krenula prava zarada od borovnica. I ulaganja su samim tim u startu veća. Ali je kasnija dobit neuporediva. Posle pete godine je manje rada, a prihod sve bolji. I sada ja imam parcelu malina, ali su se borovnice pokazale kao korisnija i sigurnija investicija - kaže Ljubiša Mijailović.
U jeku berbe borovnica Ljubiša polako priprema novu parcelu na kojoj će nići zasadi kultivisanih borovnica.
- Logično je da posao kada dobro ide, treba širiti. Dovoljno dugo sam u ovom poslu da mogu najiskrenije da poručim proizvođačima iz ovog kraja da su borovnice bolja alternativa od malina. I ovo područje je dobro za uzgoj kultivisanih borovnica. Postoje svi uslovi za uspešan prinos i dobru zaradu - kaže proizvođač kultivisanih borovnica iz ariljskog kraja Ljubiša Mijailović.
Postojanje ove voćne vrste u Srbiji rezultat je velikog truda i velikog entuzijazma nekoliko pojedinaca. Njihov višegodišnji rad na promociji ovog vrlo kvalitetnog voća prepoznali su pre svih bivši ambasador Norveške u Srbiji Hans Ola Urstad i bivši direktor USAID projekta u Srbiji Džesi Banč.
Uz njihovu finansijsku pomoć su u maju 2006. prve kvalitetne i sertifikovane sadnice uvezene iz najboljeg rasadnika u Evropi, od firme „Dijerking" iz Giltena u Nemačkoj, i podeljene najboljim voćarima. Borovnice su, kao i većina inovacionih projekata, prvo zaživele u Arilju, ali su zatim sađene i širom Srbije.
Veliki potencijal Srbije
Borovnice se u Srbiji gaje šest godina i trenutno je pod zasadima oko 90 hektara. Srbija bi, po rečima predsednika Nacionalnog udruženja „Srpska borovnica" Aleksandra Leposavića, mogla postati jedan od vodećih proizvodača plodova zdravlja u Evropi ukoliko se nastavi trend povećanja površina pod zasadima, i to na godišnjem nivou od 50 hektara.
To su male površine u poređenju sa evropskim i svetskim okvirima, rekao je on i ukazao da je Španija sa 500 hektara zasada jedan od lidera u proizvodnji borovnica u EU. Srpski proizvođači borovnica su u prednosti u odnosu na poljske, nemačke ili španske, kazao je Leposavić novinarima i dodao da je prednost u tome što domaće borovnice dospevaju za berbu posle španskih, a pre borovnica u Poljskoj i Nemačkoj, tako da ima potencijala da se pokrije vremenska praznina na tržištu.
„Visoke izvozne cene i cene borovnica na domaćem tržištu - od pet do devet evra po kilogramu, i količine koje se mogu proizvesti u Srbiji potencijal su za visok devizni priliv", rekao je on.
Povezane vesti: Ministarstvo: Od danas subvencionisano skladištenje malina Malinari seku malinjake zbog niske cene
