Izvor: Politika, 16.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ariljci peticijom brane Rzav
Više od 1.600 građana potpisalo je zahtev da se preispita opravdanost izgradnje brane Svračkovo i sačuva jedna od najčistijih reka u Srbiji
Arilje – Grupa građana iz Arilja pokrenula je pre nekoliko meseci peticiju, koju je podržalo više od 1.600 građana, u nameri da sačuvaju reku Rzav. Peticija je upućena na više adresa: čelnicima ariljske opštine, zatim predsedniku i premijeru Srbije, Narodnoj skupštini, Direkciji za vode Ministarstva za poljoprivredu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i vodoprivredu, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Republičkom zavodu za zaštitu prirode, javnosti Srbije i Arilja. Tako su Ariljci zatražila od države da preispita opravdanost izgradnje brane Svračkovo na ovoj reci, za koju ističu da je jedina čista od izvora do ušća.
Naime, prema republičkim planovima predviđeno je da se na Rzavu izgrade tri brane, Svračkovo, Roge i Orlovača, a Vlada je izgradnju brane Svračkovo proglasila nacionalnim interesom. Tom gradnjom, kako tvrde, pijaćom vodom bi se podmirili Čačak, Požega, Lučani, Gornji Milanovac i Arilje. Međutim, Ariljci strahuju.
– Izgradnjom velikih brana ova reka bi se pretvorila u sistem veštačkih jezera, narušio bi se biodiverzitet, deo reke bio bi vrlo često, posebno leti kada je ona i najpotrebnija, na biološkom minimumu. To znači da bi kvalitet vode, koji bi preostao Ariljcima, bio lošiji i pitanje je kakva bi ona bila za turističke namene. Takođe, temperatura vode bi bila hladnija, poremetila bi se mikroklima, klima kraja, režim podzemnih voda, režim trusnosti... Na kraju, ono što je i najvažnije, niko nije izgradio studiju uticaja na grad Arilje. Ta studija je urađena samo neposredno oko brane – objasnio je za „Politiku” Momo Plazinčić, predsednik SO Arilje.
U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja objasnili su nam da su oni još juna 2004. godine dostavili primedbeRepubličkoj agenciji za prostorno planiranje na Predlog uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja izvorišta vodosnabdevanja regionalnog podsistema „Rzav” sa predlogom prostornog plana.
– Primedbe su se odnosile na to da Predlog prostornog plana nije u potpunosti usaglašen sa tada važećim Zakonom o zaštiti životne sredine, odnosno članom koji se odnosio na utvrđivanje mera i uslova zaštite životne sredine prema kojima će se koristiti taj prostor. Izgradnjom ili korišćenjem može se ugroziti životna sredina, pa je mere trebalo uraditi na osnovu procene širokog spektra mogućih uticaja – rekli su nam u ovom ministarstvu i objasnili da je potrebno posebnu pažnju obratiti na prostornu specifičnost i prostornu raspodelu uticaja sa naglaskom na moguće promene mikroklime i uticaj na floru i faunu.
– Prema istom, tada važećem zakonu, bilo je predviđeno da se pri utvrđivanju lokacije za izgradnju objekata izradi prethodna analiza njegovog uticaja na životnu sredinu kako bi se izabrala najmanje štetna lokacija. Kako su tadašnjim Predlogom prostornog plana već definisane lokacije i određeni profili visokih brana budućih akumulacija, bilo je potrebno dati prikaz alternativa koje se odnose na zaštitu životne sredine, sa objašnjenjem razloga za izbor. Razmatranjem korigovane verzije Prostornog plana, Ministarstvo nije imalo dalje primedbe, tako da je donetom Uredbom od 25. novembra 2004. ovaj prostorni plan stupio na snagu – kazali su nam u Ministarstvu i naglasili da po zakonu nosilac projekta ne može pristupiti njegovom izvođenju bez sprovedenog postupka procene uticaja na životnu sredinu i saglasnosti resornog ministarstva. Takođe, procena uticaja projekata na životnu sredinu sastavni je deo tehničke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvođenju projekta.
V. Dugalić
[objavljeno: 17/07/2009]
.jpg)
