Izvor: Politika, 09.Mar.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arhiv bez građe u depoima
Užičko novo zdanje Arhiva, od mermera i stakla, čeka novac da se policama opreme klimatizovani depoi
Užice. – I arhivisti i graditelji, domaći i strani, slažu se da novo zdanje Arhiva u Užicu – otvoreno prošle jeseni za Dan ovog grada zaslugom Ministarstva kulture, čije je prošlogodišnje ulaganje u ovu zgradu prešlo 12 miliona dinara – po lepoti nema premca. Dolaze i svraćaju znatiželjnici iz raznih država (posetio ga je, uz ostale, i šef >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske komisije u Srbiji Vinsent Dežer, i profesori sa Arhitektonskog fakulteta u Berlinu), obilaze njegove izuzetno uređene čitaonice, galerije, kancelarije. Spolja je sav objekat u mermeru i staklu. I zaposleni su se iz stare zgrade odavno preselili u ovu, s njima je stigla i cela arhivska biblioteka sa oko 13.000 knjiga. Ali, prostrani depoi za građu, građevinski završeni i klimatizovani da obezbede idealnu vlažnost i temperaturu, još zvrje prazni.
Zašto je arhiv od 1.200 kvadrata, i dalje bez dokumenata, pitamo Miroslava Dučića, direktora Arhiva u Užicu:
– Arhivska građa iz deset opština užičkog regiona, koju naš regionalni arhiv čuva, a ima je oko 3.000 dužnih metara, još se nalazi u nekadašnjem neuslovnom prostoru. Čeka da u ovoj novoj zgradi budu opremljeni depoi, da se u njih ugrade pokretne police, regali. Nedostaje nam oko četiri miliona dinara za tu namenu. Do sada smo nailazili na razumevanje i podršku Ministarstva za kulturu, pa očekujemo da će to biti i u ovom slučaju. Pojedine opštine iz ovog kraja, poput užičke i ariljske, izdvojile su za ovu namenu jedan manji deo sredstava, ali je to nedovoljno. Zabrinjava da tri opštine Polimlja, čija arhivska građa čuvana kod nas čini trećinu celokupne, ni dinara do sada nisu uložile u ovaj objekat niti opremanje, kao da ih ta građa ne interesuje – kaže za „Politiku” Miroslav Dučić.
Po rečima šefa depoa u ovom arhivu Dragana Kneževića, sada se dokumenta istraživačima u novoj čitaonici (sjajno uređena, sa deset radnih stolova, stalni pristup internetu) donose iz starih objekata, po narudžbini, pa tamo ponovo vraćaju. Umesto da im budu ovde, nadohvat ruke. A u tim starim zgradama (prizemlje Gradske kuće, prostori starih škola u Sevojnu i Volujcu i mesne kancelarije na Beloj zemlji), arhivska građa vlaži i propada. Šta vredi što novo zdanje sa dovoljno depoa, u kojima su obezbeđeni idealni uslovi, postoji kad oni nisu opremljeni. Ipak, napominje Knežević, pošto vreme nije pogodno za veća izdvajanja, bili bi zadovoljni da u ovoj godini makar polovično reše pitanje depoa.
Inače, savremena zgrada Arhiva u Užicu i bolji uslovi učinili su da se poveća broj istraživača koji ovde dolaze, posebno mladih. Uskoro će ovde zaživeti i raznovrsni kulturni programi, organizovaće se skupovi. Užički Arhiv uspešno sarađuje s mnogim institucijama, a zahvaljujući prekograničnoj saradnji s arhivima grada Sarajeva i Tuzle kroz program „Hibrid arhiv”, realni su izgledi da iz evropskih fondova dobiju 300.000 evra za digitalizaciju arhivske građe.
– Posedujemo i odličan prostor za konzervaciju i restauraciju, pa bude li ministarstvo zainteresovano da uloži u nabavku opreme i zapošljavanje kadrova, mogli bismo da postanemo centar u kome bi se obavljala konzervacija i restauracija arhivske građe za svih deset arhiva cele zapadne Srbije i Šumadije – dodaje direktor Dučić.
Branko Pejović
[objavljeno: 10/03/2010]
