Izvor: Politika, 29.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arhimed za krompir i grickalice
Tehnolog Mihailo Simović iz Čačka uspostavio proizvodnju u 16 fabrika pirea, čipsa i slanih grickalica
Čačak – Penzionisan pre osam godina kao tehnolog u fabrici „Marbo”, Mihailo Simović (73) nastavio je da putuje i radi. Nedavno su kod njega dolazila četvorica ljudi iz Međugorja (Čitluk, BiH), tražeći mišljenje pri izboru linije za prženje krompira, a Čačanin s vremena na vreme odlazi u Vučitrn, na Kosmetu, gde je u tri poslednje godine postavio dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << linije za preradu krtole.
Od studentskih dana nosi nadimak Arhimed, u radnom veku uspostavio je proizvodnju u čak 16 fabrika pirea, čipsa i slanih grickalica, i danas u poslovnom svetu ima ugled jednog od vodećih stručnjaka za preradu krompira u ovom delu Evrope.
– „Marbo” iz Bačkog Maglića sada je najveća čipsara na Balkanu s kapacitetom od dve tone na sat, a počeli smo pre dve decenije sa linijom od 200 kilograma. Telefonom su me pronašli Bojan Milovanović i Andrej Jovanović, ortaci iz Beograda, i pitali kad mogu da dođu na razgovor u Čačak. Zakazao sam im za prekosutra ali su rekli da je to kasno, i pojavili se pred mojim stanom već sledeće večeri, po nekoj kiši. Na letovanju u Grčkoj videli su da je čips izuzetno popularan i rešili da naprave fabriku – kaže Mihailo Simović za „Politiku”.
Srbija je tada već bila pod sankcijama i proizvođači opreme iz Švedske i Holandije nisu hteli ni da čuju za isporuku.
– Ali je zato „Levati” iz Parme odmah pristao, dok je transport mašina obavila neka makedonska firma za 12.000 maraka. Postavili smo ih u iznajmljenom pogonu u bačkom selu, koji je već bio prilagođen za preradu krompira.
Za deceniju i po privredno društvo „Marbo” mnogostruko je uvećalo kapital i prodato je 2008. godine američkoj kompaniji „Pepsi” za 210 miliona evra.
– Prva linija na čijem sam uspostavljanju radio bila je namenjena proizvodnji čipsa i montirana 1970. godine u čačanskom „Hidroproduktu”. Današnja vrednost bila je, otprilike, 1,8 miliona evra a kapacitet 500 kilograma gotovog proizvoda po satu. Zatim je 1974. godine, takođe u Čačku, postavljena linija za proizvodnju dehidriranog pirea, pa smo prestali da viškove krompira šaljemo vozom u Minhen, u fabriku „Fani”.
Usledilo je postavljanje linije za flips, isto u ovom gradu, i fabrike za aseptičko punjenje voćnih kaša, u čačanskim „Šumskim proizvodima”. U Laktašima kod Banjaluke Simović je pokrenuo dve linije preseljene iz „Marba” („Dodik je nekom načelniku rekao da nam za tri dana izda sve dozvole ili može da kupi stvari i da ide”), a u Bačkom Magliću postavio pogon za dehidrirani pire i pelec proizvode, slične „smokiju”.
Čačanski tehnolog uspostavio je i proizvodnju čipsa u fabrikama u Donjem Miholjcu (Hrvatska) i Temerinu, flipsa u Beogradu (preseljena u Pojate), pomfrita u Kotraži, čipsa u jednom selu udaljenom 40 kilometara od Teherana u Iranu, pirea u Smorgonju (Belorusija). Najnovije u ovom nizu su čipsare u fabrici „Pestova” u Vučitrnu, vlasnika Fevzije Kusumija. Jedna linija ima kapacitet 120, druga 500 kilograma na sat što je previše za potrebe ove pokrajine, pa se deo izvozi u Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. Simović je kod Kusumija nedavno pokrenuo i liniju za slane grickalice i pelec proizvode od kombinacije krompira i kukuruza.
– Umetnost je napraviti čips da ne užegne, već posle šest meseci ima ukus kao da je upravo pržen. Opremu za rezanje krompira na listiće prave samo dve firme na svetu, „Ursel” iz SAD i „FAM” iz Belgije, i seče se na debljinu od 0,8 do 1,8 milimetara. Važno je iz krompira izvući redukujuće šećere i kad se to učini listići se prže na temperaturi od 180 do 190 Celzijusa, a ako krompir ipak sadrži te šećere onda je to između 150 i 160 stepeni – veli tehnolog.
Stručnjaci za ovu oblast kažu da srpsko tržište potroši 4.650 tona čipsa godišnje, ili 12,7 tona na dan. Upravo toliko, za samo jednu sedmočasovnu smenu, mogle bi da proizvedu tri fabrike u čačanskom kraju („Slap grupa” – Čačak, „Svislajon Takovo” – Gornji Milanovac i „Jugoimport” – Koštunići) čiji je zajednički kapacitet oko 1,8 tona na sat. Međutim, linije u Čačku i Koštunićima ne rade već nekoliko godina, dok se u pogonu u Gornjem Milanovcu preradi 3-4 tone krompira dnevno, ali uslužno.
– U ovom poslu najvažniji je izbor sorte, a neke fabrike iz našeg kraja pale su i na čuvanju krompira. On se mora držati na temperaturi od 8 do 10 stepeni Celzijusa, uz vlažnost vazduha od najmanje 95 procenata i dodavanje kiseonika u skladište svakog sata – rekao nam je Mihailo Simović.
Gvozden Otašević
objavljeno: 30.08.2012.
