Izvor: Politika, 29.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arheološki nalazi pod ključem
Antropologu i paleopatologu Srboljubu Živanoviću nije omogućeno da vidi skeletne ostatke za koje arheolozi tvrde da pripadaju despotu Stefanu Lazareviću
Akademik Srboljub Živanović opravdano sumnja da je despot Stefan Lazarević sahranjen u svojoj zadužbini u Manasiji. Posle obilaska arheoloških radova u ovom manastiru, naš antropolog i paleopatolog svetskog ugleda kaže da mu nije bilo dozvoljeno da pogleda skeletne ostatke pronađene u grobnici manastirske crkve. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Došao sam iz Londona u Srbiju da bih video šta je otkriveno u Manasiji, a igumanija mati Varvara mi je rekla da zemne ostatke za koje tvrde da pripadaju sinu cara Lazara mogu da vidim samo uz pismeno odobrenje episkopa braničevskog Ignjatija. Pola veka se bavim ovim poslom, a ovo je prvi put da mi nije dozvoljeno da pogledam šta su arheolozi otkrili. Ako se nešto krije, verovatno znači da neko za to ima razlog – kaže Živanović. Ovaj naš stručnjak je pregledao i opisao posmrtne ostatke mnogih srpskih istorijskih ličnosti među kojima cara Dušana, kralja Uroša Prvog, kralja Vladislava Nemanjića, Stefana Novog. Živanović je na poziv patrijarha Germana 1983. godine pregledao skeletne ostatke iz manastira Koporin kod Velike Plane i posle detaljnih analiza koje su obavljene i u Londonu došao do zaključka da pripadaju svetom despotu Stefanu. Srpska pravoslavna crkva koja je despota Stefana uvrstila 1927. godine u kalendar svetih, 1989. godine prihvatila je da su mošti ovog srpskog vladara otkrivene u Koporinu.
Tvrdnje arheologa
Rukovodilac radova u manastiru Manasija Marin Brmbolić, koji je 1977. godine kao mlad arheolog tokom restauracije Koporina prvi otkrio grobnicu za koju Živanović tvrdi da pripada despotu Stefanu, ima drugačije mišljenje:
"Pratili smo istorijske izvore Konstantina Filozofa koji kaže da je posle iznenadne smrti telo srpskog vladara bilo preneto u njegovu crkvu u Resavu i sahranjeno. Pod Resavom se ne može podrazumevati Koporin, jer geografski i istorijski pripada Moravi. Prilikom dizanja poda crkve u Manasiji sa desne strane od ulaza našli smo srednjovekovni grob koji je pljačkan vrlo brzo posle ukopa. U njemu je bio skelet u ležećem položaju i fragmenti svile sa zlatnom i srebrnom srmom."
Brmbolić je rekao da se još čekaju rezultati analize DNK, ali da se sa velikom sigurnošću može reći da su u Manasiji otkriveni zemni ostaci despota Stefana. Da bi se utvrdilo da li pronađeni skelet pripada ovom srpskom vladaru uzet je i uzorak sa moštiju cara Lazara iz manastira Ravanice.
Živanović kaže da Brmbolić za svoje tvrdnje nije ponudio nijedan čvrst dokaz.
– Analiza DNK u Beogradu može da se radi samo u dve laboratorije i teško može nešto do dokaže. Mošti kneza Lazara su tokom istorije više puta premeštane i presvlačene. Uzimani su pojedini delovi za crkvu Lazaricu u Birmingenu, fruškogorsku Ravanicu i za još neke crkve. Zbog toga što su ih mnogi dodirivali rukama mošti su, stručno rečeno, kontaminirane i nije moguće dobiti pouzdan rezultat. Isti je slučaj i sa skeletom u Manasiji, jer je grob bio već remećen – objašnjava Srboljub Živanović.
Dubrovački hirurg
Svoje otkriće u manastiru Koporin Živanović, koji je dve decenije radio i u najstarijoj evropskoj zdravstvenoj ustanovi, kraljevskoj bolnici "Sveti Bartolomej" u Londonu osnovanoj 1123. godine, zasniva na čvrstim paleopatološkim dokazima.
– Tačno se zna od čega je despot Stefan bolovao, koje povrede i i kakve hirurške intervencije je imao i sve se to vidi na skeletnim ostacima pronađenim u manastiru Koporin. Zato sam i hteo da pogledam šta su pronašli u Manasiji – tvrdi ovaj stručnjak.
Posle Angorske bitke 1402. godine despot Stefan Lazarević je bio ranjen u ruku i nogu i godinama je zbog toga bolovao. Prema podacima mletačkog i dubrovačkog arhiva, 1408. godine Dubrovnik šalje hirurga Dania Pasinisa školovanog u Veroni u Beograd. Ne zna se kada je srpski vladar operisan, ali istorijski izvori beleže da krajem te iste godine u Budimu prilikom posete kralju Sigismundu despot Stefan više nije hramao.
Profesor Živanović je na desnoj golenjači ostataka skeleta nađenog u manastiru Koporin otkrio ne samo tragove povrede iznad skočnog zgloba, nanesene tupim predmetom, već i jasne tragove hirurške intervencije prilikom koje je uklonjena velika masa nagomilanog koštanog tkiva kao posledica preloma, posle koje je bolesnik mogao bolje da se kreće.
Milenko Pešić
[objavljeno: 29.11.2006.]
.jpg)
