Izvor: Politika, 31.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aprililili...
Iako će danas malo ko odoleti da ne nasmeje bližnjeg svog, većina ne zna da je najsmešniji dan u godini, prema nekim istorijskim podacima, stariji i od Biblije
Kada je Džonatan Svift, autor čuvenih „Guliverovih putovanja”, 1. aprila 1713. godine objavio da će se jedan od pogubljenih kriminalaca vratiti iz mrtvih kako bi popio pivo u lokalnom pabu, svi pabovi bili su prepuni ljudi koji su došli da vide „mrtvaca kako pije pivo”. Ovo je jedna od prvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvoaprilskih šala koja je ušla u leksikon šaljivih događaja čovečanstva, koje živi u uverenju da je „smeh najbolji lek”.
Iako će danas malo ko odoleti da ne nasmeje bližnjeg svog, većina osoba ne zna da najsmešniji dan u godini nije „autorsko delo” modernog čoveka, već da je, prema nekim istorijskim podacima – stariji i od Biblije. Učiteljica života kaže da su stari Rimljani i Hindusi proslavljali 1. april, ali je u njihovo vreme ovaj dan označavao početak nove godine, buđenje proleća i ponovno rađanje prirode. Zbog toga su drevni narodi prvi dan aprila obeležavali kao najradosniji i najveseliji u godini i tom prilikom su pravljene najrazličitije svečanosti i priređivane velike gozbe. Početak nove godine obeležavan je 1. aprila i na Starom kontinentu, a ovaj datum je dugo bio dovođen u vezu s početkom proleća.
Prema tumačenju nekih istoričara, ovaj „narodni praznik” pojavio se krajem srednjeg veka u Evropi i proslavljao se kao „Dan svih luda”. Drugi tvrde da je Dan šale nastao u 16. veku u Francuskoj, odakle i potiče izreka da je onaj ko je nasamaren dobio „aprilsku ribu”. Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu „Danom svih glupaka”. Finci taj dan povezuju sa početkom prolećnih predavanja deci o poljoprivrednim radovima, a sličan običaj imaju i Švajcarci.
U Ajndhovenu, u Holandiji, već godinama neguju tradiciju nasamarivanja, a 1. aprila novine se utrkuju da objave „ekskluzivne vesti” – o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, o epidemiji zaraznih bolesti, o eksperimentima u atomistici... Zanimljivo je da njihovi susedi Nemci 1. april smatraju nesrećnim danom, jer veruju u predanje da se tog dana rodio apostol Juda, Hristov izdajnik. O snazi ovog uverenja dovoljno govori podatak da se u Bavarskoj šale slične prvoaprilskim zbijaju tek 1. maja. U Francuskoj je sve do današnjih dana ostao običaj da na današnji dan deca lepe smešne crteže na leđa svojih nastavnika i starijih drugova. U Velikoj Britaniji se od sredine 18. veka 1. aprila smišljaju razne šale i načini da se nasamare bližnji, a od tog vremena ovaj običaj se seli i u Ameriku.
U današnje vreme najčešće su mediji ti koji se utrkuju ko će lansirati najoriginalniju prvoaprilsku šalu, a jednu od najupečatljivijih je 1957. kreirala Bi-Bi-Si mreža, objavivši dokumentarac o „rekordnoj žetvi špageta u švajcarskim Alpima”. Redakcija Bi-Bi-Sija bila je zatrpana pozivima ljudi koji su želeli više detalja o „novoj grani poljoprivrede”. Pometnju je izazvala i vest američkog „Nešnel pablika”, objavljena 1994. godine, o novoj promotivnoj akciji „Pepsija”. Rečeno je da će svi koji znak „Pepsi kole” istetoviraju na ušnoj školjki dobiti doživotni popust od 10 odsto na proizvode ove kompanije. Šala je kratko trajala, da zainteresovani ne bi požurili da se tetoviraju.
Jednu od poznatijih prvoaprilskih šala plasirao je nekadašnji list „Politika Ekspres” 1964. kada je objavioda omiljeni Dragoslav Šekularac prelazi iz „Crvene zvezde” u „Partizan”. Vest je bila štampana na naslovnoj strani, a na poslednjoj je pisalo „aprililili”.
K. Đorđević
[objavljeno: 01/04/2008]
.jpg)
