Izvor: Politika, 29.Jan.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aplauz besednicima
Iza govora dostojnih akademika na 18. takmičenju u besedništvu na Pravnom fakultetu u Beogradu stalo je 14 mladih ljudi
„Završi i pali“, parola je današnjih studenata Srbije koji svim silama pokušavaju da se domognu diplome, da bi je kao kartu unovčili da odu iz zemlje u inostranstvo. Što dalje – to bolje. Životna im je želja da i u njih prstom uperi „čikica u plavom fraku sa zlatnim zvezdicama“, a „vrh vrhova“ bi bilo, kažu, da ih u redu za čekiranje karte >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u jednom pravcu prozove „bradati čiča s cilindrom dizajniranim od američke zastave“. Zbog čega? Mnogo toga. Recimo, beže od sudbine brojnih mladih talenata koji ovde gluvare bez posla ili, naprosto, ishod blagorodne budućnosti u rođenoj zemlji vide kroz sudbinu onih koji su zarad iste prvo morali da otputuju.
Neplodno tle za zlatni pelcer širiće se, kažu mladi, dok god ne razdvajamo žito od kukolja i ne bavimo se duboko ukorenjenim sistemom. Do tada, oni koji ostaju ovde, mogu bar glasno da iskažu stav o obrazovanju, nauci, društvenim odnosima, istoriji naše zemlje, različitosti, šansama, prošlosti i današnjici, kao što to već 18 godina rade studenti Pravnog fakulteta u Beogradu, na sve popularnijem nadmetanju u besedništvu.
Govore glasno o svemu i šire kritički stav. Ove godine, na Savindan, njih 14 borilo se isključivo mudrim rečima, koliko za titulu apsolutnog pobednika takmičenja, toliko i za šansu da javno, pred kolegama, profesorima, uticajnim javnim ličnostima, novinarima i televizijskim kamerama kažu šta misle.
Njihova gorčina u tim godinama jezivo je isprepletana čeličnom voljom i neiscrpnom željom za promenom. Alegorijama, metaforama, vrcavim šalama, satima su držali pažnju u punoj čuvenoj „Petici“ Pravnog fakulteta. Iza govora dostojnih akademika, krile su se jednostavne istine, od opšte koju je u jednoj rečenici izgovorila takmičarka Jovana Kovačević: „Nije mudar onaj koji razlikuje dobro od zla, već koji zna da odabere manje od dva zla, a srećan je onaj koji živi u zemlji gde postoji manje zlo“ – do sitnijih koji je čine.
O sitnijim nakaradnostima, a ništa manje bitnim izjasnio se Aleksandar Antonić parolom „Nije mudar čovek“ koju je ovako objasnio:
– Neko se plaši vlasti, neko opozicije. Oni koji imaju mladu ženu, svakoga se plaše. Ja, ja se plašim insekata, svuda se zavlače... Jedine bube koje poštujem su „Bitlsi“ i „Folksvagen“... A neki vole bube. Eto, moja koleginica stigla do Kompanijskog prava, jer na svakom ispitu izvodi popularnu predstavu „Buba u uhu“. Polaže na „bubicu“ bez pardona... Nije mudar čovek: da li da sa „bubicom“ u ušima uzmemo diplomu pa da nas sve zaposli kum, ili... Šta će nam znanje? Ali ja to ne mogu. Ne mogu. Plašim se „bubice“ u uhu. Plašim se neznanja. Valjda će se nekada ovo pokazati ispravim... A do tada bube... bube, neka se gube“.
Nije se govorilo samo o obrazovanju. Gromke aplauze i pokliče dobila je i Dušica Josipović čim je izgovorila reči Nikole Pašića: „Narode, ne boj se! Dobro biti neće“.
Na junaštvo je pozivao i Nikola Petrović bodreći publiku:
– Neke se pobede dobijaju na juriš. A isto tako, Srbija ima dovoljno stanovništva za još jedan...
Osvrnuo se i na modernog srpskog političara koji nije izneverio duh predaka tvrdeći da se samo moda menja a istorija ponavlja, citatom iz serije „Crni Gruja“ kojim se narod poziva u rat: „Braćo Srbi, sad idemo u rat da se bijete. Neki ćete da poginete, a neki ćemo i da se vratimo“.
Ali da ima i „lepih“ stvari, oglasio je fakultet. Ponosno je obavestio studente da će uskoro objaviti knjigu koja će potući sve rekorde. Dramatičnu ispovest večitog studenta nad studentima, pretočenu u delo „Decenija prođe, a ispit nikada“.
Vrcavost je pohvaljena smehom, a onda se začulo nezaobilazno – Anđelina Džoli, prema kojoj, zaključeno je jednoglasno, svi muški dele određenu slabost. Raspravljali su na Pravnom kako bi joj pokazali kakvi su ovde muškarci. Najkreativniji predlog je bio da se u poruci pretoče naše popularne reklame.
Prvo bi u kadar ušla pesnica iz reklame bitka za bebe, ali u drukčijoj konotaciji. Potom bi muškarac tukao devojku držeći flašu vode „knjaz Miloš“, pod parolom „Ništa bez knjaza“. Onda bi uleteo drugi mladić i tukao je još jače držeći flašu „lav“ piva. Parola bi glasila „Ili jesi ili nisi“. Uključili bi se i simpatični mladići da tuku devojku čuvajući flaše „jelen“ piva visoko iznad glave da ih ne povrede. Parola „Muškarci znaju zašto“. Reklama bi se završila krupnim kadrom lica istučene devojke prekrivenog modricama. Poruku bi pokrio slogan reklame „Možda je rođena s tim“.
Burnim smehom publika je odgovorila da shvata poentu, a potom je narator visoko podigao transparent na kome je pisalo „Čemu se smejete“?
Ljiljana Perović
objavljeno: 30.01.2012.
