Izvor: Politika, 05.Jan.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apel naučnika za spas Lelićkog karsta
Ako vodeni stub u akumulaciji Rovni ne bude smanjen sa predviđenih 360 na 333 metra postoji opasnost da podzemne vode biserno vrednog Lelićkog karsta budu zagađene i trajno uništene
Valjevo– Hoće li nauka i struka nadgornjati politiku i sveznalice opšte prakse?! S obzirom na to da probno punjenje akumulacije „Rovni” kod Valjeva još nije počelo, za tako nešto ima šansi. Uzdajući se u stručnost i autoritet ljudi koji su na adresu Skupštine grada Valjeva i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svih odbornika uputili pismeni predlog za pokretanje inicijative za reviziju aktuelnog projekta akumulacije, očekivanja su da taj na određen način apel nauke neće biti zgužvan i bačen u korpu za bezvredne papire. Kuraži i to da su u njegovom potpisu imena šest doktora nauka i profesora na Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, sa dr Ivanom Obradovićem, dekanom, i dr Dušanom Plomočićem, šefom Departmana za hidrogeologiju, na čelu.
U svom mišljenju zbog čega treba pristupiti reviziji određenih pozicija na objektu akumulacije, a pre svega smanjenju vodenog stuba sa kote 360 na maksimalnu 333 metra, profesori su naveli nekoliko objektivnih razloga koji takvu intervenciju opravdavaju. Tako je prvobitno predviđeno da akumulacija do 2021. godine vodom snabdeva Valjevo, Lajkovac, Mionicu, Ub i Lazarevac kao i buduću Termoelektranu „Kolubara B”, i da je za to potrebno 1.800 litara vode u sekundi. Međutim, struka je analizom utvrdila da su realne potrebe od 550 do 600 litara u sekundi, što je čak tri puta manje od predviđenog. Kada je u pitanju Termoelektrana u Kaleniću kod Uba njena budućnost je do daljeg neizvesna.
I kada se radi o najvećem potrošaču gradu Valjevu potrebe su, samo u odnosu na tri ključna izvora Gradac, Paklje i Ilidžu, uvećane za 70 odsto, ali i da svi okreću glavu kada se pomene gubitak u mreži od neverovatnih 57 procenata. Struka je utvrdila da u podzemlju valjevskog kraja ima 925 litara u sekundi izvanredne pijaće vode, što je za oko 60 odsto više od potreba svih navedenih opština koje su dale saglasnost za priključak na vodosnabdevanje sa akumulacije „Rovni”. Uz sve ovo struka je upozorila i na podatak da ovakve akumulacije imaju životni vek od 35 do 40 godina, kao i da je njihovo naknadno održavanje vrlo skupo i bez značajnijih efekata. Vrh profesorskog upozorenja je usmeren prema izdanu Lelićkog karsta koji predstavlja esencijalni resurs za trenutno i buduće vodosnabdevanje Valjeva i okoline. U slučaju da kota vodenog stuba ne bude zadržana na visini od 333 metra, naglašavaju, više je nego izvesno da će na ovom inače krečnjačkom i poroznom terenu doći do ozbiljnog pa i trajnog zagađenja podzemnih voda i izvora.
Na poslednjoj sednici gradske skupštine dopis profesora sa Rudarsko-geološkog fakulteta nije razmatran jer je rečeno da on zaslužuje da mu se na jednom od narednih zasedanja upriliči puna pažnja. Tačnije da bude jedina tačka dnevnog reda. Takvih obećanja do sada je bilo više, ali u međuvremenu uvek je iskrsavalo nešto ’preče’. Međutim, na sednici su predstavnici JP ’Kolubara’, koje gazduje Regionalnim vodoprivrednim sistemom Rovni, obavestili odbornike i javnost da se sličnom revizijom, u vezi sa eventualnim projektovanjem projekta ovog objekta, bavi i državna komisija baz davanja podataka ko je čini i kada će se oglasiti sa svojim stavom i ocenom. Inače, najviše bure u javnosti kada je u pitanju, bez sumnje jedna izuzetno velika i skupa investicija u kojoj je do sada potrošeno preko 90 miliona evra, skrenula je sa okolnostima o potapanjem crkve Gračanice iz 13. veka. U više navrata vernici i građani protestima su ukazivali da je ne samo neprimereno, već i krajnje drsko da se bez ikakvog realnog opravdanja jedan vredni i vrlo retki spomenik kulture i srpske duhovnosti sahranjuje pod vodu zbog nečijih raskalašnih projekata.
Akumulacija „Rovni”, sa branom visine 75 metara, nalazi se na reci Jablanici, 13 kilometara uzvodno od Valjeva. Površina budućeg jezera je nešto veća od pet kvadratnih kilometara i u njemu će se nalaziti oko 50 miliona kubnih metara vode. Na brani je predviđena i izgradnja mini-centrale i još nekoliko drugih sadržaja. Posebna uloga ovog objekta, kako ističu njegovi graditelji, jeste kod regulisanja bujičnih voda. Po njima nema ni jednu lošu osobinu i poodavno nosi epitet takozvane kapitalne vodoprivredne investicije.
Budo Novović
objavljeno: 06.01.2015.
