Izvor: Blic, 24.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aparati stariji od pacijenata
Aparati stariji od pacijenata
BEOGRAD - Nedavni dramatični apel Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije, upućen javnosti povodom kvara kompletne opreme za spoljašnju radio-zračnu terapiju, čime je dovedena u pitanje dalja terapija 350 najtežih bolesnika obolelih od raka, skrenula je pažnju na loše stanje, u kojem je najveći deo medicinske opreme, i dijagnostičke i terapijske, u ustanovama državnog zdravstva.
Od celoklupne radiološke dijagnostike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prema zvaničnoj statistici, 32 odsto rendgen aparata ne radi, a njih 90 odsto starije je od 15 godina, 17 odsto su starosati preko tri decenije! U upotrebi su aparati proizvedeni tehnologijom koja je odavno napuštena. Stepen njihove radijacije prelazi dozvoljene granice, pa je, upozoravaju stručnjaci, njihova upotreba rizična i za pacijente i za osoblje. Medicinska dijagnostika i terapija, laboratorijska oprema, nisu unificirani, tačnije, registrovano je više od 100 proizvođača, što otežava i servisiranje i održavanje. Od kompletne inventarisane opreme 15 odsto je staro do pet godina, 10 odsto od 6-10, a ostatak je stariji od 10 godina. Od 11-20 godina staro je 36 odsto opreme.
Takođe 31 odsto anesteziološke i opreme za intenzivnu negu nije upotrebljivo, a van 'stroja' je 26,5 endoskopa.
Od ultrazvučnih aparata, 63 odsto su stariji od 10, a 90 odsto stariji su od 15 godina. Nije bolje ni sa defibilatorima (koriste se u urgentnoj medicini) - skoro polovina (45 odsto) starija je od 20 godina. Samo 16 odsto aparata pripada savremenoj tehnologiji.
Informatička oprema koristi se samo u 5,8 odsto zdravstvenih ustanova. Ovim popisom obuhvaćeno je 350 ustanova. U njemu nema popisa opreme na Vojnomedicinskoj akademiji, zavodima za zaštitu zdravlja i privatnoj lekarskoj praksi.
Zanimljiv bi bio popis opreme u privatnom sektoru zdravstva. Čast izuzecima, međutim, nije tajna da je proteklih godina mnogo toga iz državnog zdravstva, 'dobilo noge' i obrelo se u privatnim klinikama.
Nezaobilazno je i pitanje gde je oprema iz međunarodnih donacija?
'Muka sa opremom' postala je opšte mesto u zdravstvu proteklih godina - jer, svi znamo, ako nešto ne radi u državnom, radi u privatnom sektoru, ako nema reagensa u državnoj, ima ga u privatnoj laboratoriji...
Vlada i dalje okleva da imenuje (najavljenog) novog ministra zdravlja. Zakon o javnim nabavkama nikako da stigne na dnevni red, a zdravstvo mora da troši, kupuje i nabavlja, od lekova, do potrošnog materijala, do opreme. Sve to ne ide u prilog iscrpljenoj naciji, za koju statistike tvrde da ima samo osam odsto zdrave populacije. Z.D. Marković
