Izvor: Blic, 24.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aparati rasipnici struje
Na svim kućnim aparatima Evropske unije mora da postoji etiketa o energetskoj efikasnosti aparata, odnosno podaci u koju klasu potrošača spada. Takođe, standardi EU ne dozvoljavaju da se na tržištu prodaju aparati koji troše više od propisanog. Međutim, u Srbiji energetske etikete nisu obavezne, a na postoje ni propisi kojima se određuje koliko neki uređaj sme da troši. Zbog toga je Srbija sve više tržište za aparate koji u EU ne bi mogli da se prodaju.
- U našoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uređaji iz EU najčešće imaju te etikete, ali sa Dalekog istoka mnogo ređe. Međutim, osnovni problem su trgovci, pa kupci nemaju informacije kakvi su u stvari ti aparati i šta znače energetske markice - kaže profesor Danilo Stojanović, sa Tehničkog fakulteta u Čačku.
Na energetskim etiketama postoji sedam osnovnih razreda kojima se obeležava efikasnost u potrošnji nekog aparata. Razredi se označavaju strelicama sa slovima od A do G, a aparat je efikasniji što je bliže slovu A i što je strelica kraća. Postoje i veće klase kao što su A+, A++ ili AAA. Koliko je važna energetska efikasnost govori činjenica da neki uređaji koji imaju razred A troše i do 30 odsto manje struje nego oni iz B ili C grupe.
- U EU na svim kućnim aparatima postoji etiketa o energetskoj efikasnosti, ali pošto im ni to nije bilo dovoljno, donete su posebne mere, odnosno minimalni energetski standardi perfomansi. Ti standardi zabranjuju da se na tržištu pojave aparati koji troše više od dozvoljenog. Na primer, rashladni aparati ne smeju da budu van kategorije A, B ili C. Za druge aparate postoje nešto blaži standardi - kaže profesor Stojanović.
Kako bi privukli mušterije, trgovci u Srbiji ponekad predstavljaju svoje proizvode štedljivijim nego što oni to zaista jesu tako što im stavljaju oznake većih energetskih klasa. Međutim, u Srbiji ne postoji služba koja bi proveravala da li su neki aparati za domaćinstvo zaista onoliko štedljivi koliko se predstavlja na nalepnici.
- Moguće je da na nalepnici proizvoda piše klasa A, B ili C, a da u stvari nije tako. To bi trebalo da utvrđuju posebne inspekcijske službe, ali kod nas ne postoje takve institucije - kaže Stojanović.
Institucije u Srbiji se veoma malo bave ovom problematikom, a jedina ozbiljna studija rađena je na Tehničkom fakultetu u Čačku. U studiji je zaključeno da Zakon o energetici mora da propisuje obavezno postojanje nalepnica na aparatima za domaćinstvo, kao i da se u Srbiju moraju preneti energetske direktive EU za svaku grupu aparata.
- Uslovna procena je da bi u našim uslovima od trenutka donošenja potrebnih zakonskih propisa ušteda mogla da bude najmanje 10 odsto u roku od deset godina. Aparati u domaćinstvu su drugi najveći potrošač u Srbiji i troše oko 60 odsto ukupne energije koja se troši u našoj zemlji - kaže profesor Stojanović,
To, u stvari, znači da bi za 10 godina Srbija mogla da uštedi jednu svoju godišnju potrošnju struje, odnosno negde oko 30.000 gigavata, ako bi uvela energetske markice i standarde za potrošnju električnih aparata.
- Mi imamo još jedan ozbiljniji problem jer je najveći broj aparata vrlo star, čak preko 15 godina. Neki od „štedljivih" aparata mogu da budu nešto skuplji, ali se to kroz dve ili tri godine kompenzuje manjom potrošnjom energije i manjim računima za struju - kaže Stojanović.
U Evropi se procenjuje da do 2010. godine ušteda energije u sektoru domaćinstva može da bude i do 10 odsto u potrošnji struje a do 2020. i do 17 odsto, mada postoje procene da bi se moglo uštedeti i do 30 odsto električne energije.
Energetski razredi uređaja u Srbiji:
Vrsta kapacitet potrošnja klasa
Frižider 228 l 1,02 kWh A
Zamrzivač 190 l 1,18 kWh B
Veš-mašina 5 kg 1,15 kWh C
Sudo-mašina 12 osoba 1,4 kWh B
Klima-uređaji / 1,09 kW A
Sijalice / 20 W A
