Izvor: Politika, 27.Jan.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antisemitizam u Srbiji još postoji
Nažalost, antisemitizam postoji u Srbiji, kao i svuda u svetu – pa čak i tamo gde Jevreja nema. Jeste neobjašnjivo, ali je ta predrasuda duboko ukorenjena u glavama i svesti određenog broja ljudi, kaže Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije. Povodom jučerašnjeg obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta on podseća da je pre Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije živelo oko 70.000 Jevreja, a preživelo ih je 14.000. Samo u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo ih je oko 11.000, a danas ih u celoj Srbiji ima između 1.300 i 1.400.
U čemu se ogleda antisemitizam u Srbiji?
Kod nas ga najviše ima u knjižarama. Broj takvih naslova je preko 100 i oni se pojavljuju i na Međunarodnom sajmu knjiga. Takođe, antisemitizam se pojavljuje i na zidovima u vidu grafita, pa i u drastičnijim slučajevima, kada nam skrnave spomenike na grobljima ili ruše sinagogu. Međutim, moram istaći da nema fizičkih napada na Jevreje i zbog toga smo jako zadovoljni.
Imali ste susret sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, možete li nam reći šta ste od njega tražili?
Istina, imao sam razgovor sa predsednikom Tadićem i on je na moje prijatno iznenađenje pokazao zainteresovanost i zabrinutost što se antisemitizam događa u Srbiji. Mišljenja je da naša država, kao demokratska zemlja koja želi da što pre uđe u Evropu, ne može dozvoliti sebi da antisemitizam prolazi nekažnjeno. Tim povodom, obećao je da će se zauzeti, naravno u granicama svoje ingerencije, i ispitati šta se dešava sa dvadesetak krivičnih tužbi i prijava koje smo podneli uglavnom protiv izdavača ili pisaca knjiga. Svakako, jasno je da on ne može vršiti uticaj na sud, ali će pokazati interesovanje i iskreno se nadam da će to imati odjeka, te da će se te tužbe i prijave procesuirati.
Šta će biti sa imovinom oduzetom od Jevreja tokom Drugog svetskog rata i u posleratnom periodu?
Što se toga tiče, postoji Zakon o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama. Nažalost, zakon o denacionalizaciji čekamo od 2005. godine. I o tome sam razgovarao sa predsednikom i dobio sam uverenje da će naši realni i legalni zahtevi biti prihvaćeni. Da se razumemo, mi ne tražimo ništa što nije razumno. To je: da se ne obračunava oteta imovina od 1945. godine, jer je Jevrejima ona oduzeta 1941. godine. Drugo, da se onima koji su se iselili u Izrael i tom prilikom bili prinuđeni da se odreknu svoje imovine zakonom omogući da dobiju natrag oduzeto. Takođe, zahtevali smo da ne bude rok za prijavljivanje oduzetih stvari. Međutim, objašnjeno nam je da zakon zahteva određeno ograničenje, ali da će ono biti od 10 do 20 godina što je sasvim prihvatljivo. Ipak, najvažnije je da imovina nestalih Jevreja, odnosno imovina bez naslednika, pripadne jevrejskoj zajednici. I onda bismo kroz neku vrstu fondacije mogli da razvijamo verski, obrazovni, socijalni, humanitarni i kulturni život. Ne dobijemo li natrag oduzeto – jevrejska zajednica u Srbiji će nestati.
V. Dugalić
[objavljeno: 28/01/2010]
