Izvor: B92, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anoreksija sve češća i u Srbiji
Beograd -- Poremećaj ishrane kada se unosi veoma mala količina hrane može izazvati ozbiljne posledice, a najčešće pogađa tinejdžerke.
Poslednjih decenija pojavila se svest o štetnosti gojaznosti i idealizacija mršavosti, koje su uticale da se promene navike u ishrani. Međutim, sada borba protiv anoreksije postaje novi trend u svetu. Evropske zemlje utrkuju se koja će napraviti bolju promotivnu kampanju, dok se u Srbiji tvrdi da anoreksija još uvek nije uzela tolikog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << maha u modnom svetu.
"Rekla bih da taj poremećaj još uvek nije zabeležen kod naših manekenki, s tim što bih naglasila da taj problem nekako sada svi vezuju samo za manekenke. On je jako prisutan u životu mladih devojaka, naravno i da manekenski poziv ima veze sa sa tim", kaže Slađana Tesla iz modnog studija Klik.
Kampanja protiv anoreksije
Kontroverznom kampanjom, italijanski modni fotograf Olivier Toskani, pridružio se sve većem trendu – borbi protiv anoreksije. Telo manekenke izgleda savršeno kada je ona obučena u modele poznatih svetskih kreatora, ali kada se skine ona izgleda bolesno.
Francuska glumica i manekenka Izabel Karo je promoterka ove kampanje. Ona sada ima 25 godina, a sa problemom anoreksije bori se poslednjih deset godina.
Najčešće doba nastanka anoreksije je adolescencija, dok su ređi slučajevi pre puberteta ili u zrelom dobu. Simptomi ove bolesti su preokupiranost hranom, proučavanje dijeta i preračunavanje kalorija. Roditelji često ne primećuju problem, jer i sami anoreksičari umeju da sakriju bolest. Prvenstveno počnu da izbegavaju hranu, da izbacuju pojedine grupe namirnica, da bi na kraju uzimali hranu čisto radi pukog preživljavanja.
"Najekstremniji slučaj je jedna moja pacijentkinja koja je jedan grozd jela nekoliko dana. Znači, ona je unosila par zrnevlja grožđa dnevno", kaže Jelena Subotić, nutricionista Doma zdravlja "Dr Ristić".
Da anoreksija nije zaobišla ni Srbiju pokazuju istraživanja. U osnovnim školama čak 95 odsto devojčica, od 13 do 15 godina, drži dijetu koja bi mogla da bude štetna po zdravlje.
"Što se našeg delovanja tiče, o ovom problemu tek počinje da se govori mnogo više. Preporuka je da se programski radi na pravilnoj ishrani dece i omladine, dakle mladih", kaže Vesna Tomić, socijalna psihološkinja iz Instituta Batut.
"Te devojčice se vrlo često povlače u sebe, gube socijalne kontakte iz prostog razloga što je jedina tema koja je njima interesantna ishrana, koliko su kalorija unele i kako da ih potroše. O tome znaju više čak i od mnogih nutricionista", kaže Subotićeva.
.jpg)
