Izvor: RTS, 26.Okt.2012, 19:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anksioznost, bolest modernog doba
Svaka četvrta tokom života se suoči sa nekim od psihijatrijskih poremećaja, a najčešće je stanje straha i strepnje, odnosno anksioznost. Velikih problem anksioznih poremećaja je što liče na potpuno uobičajeno stanje straha i brige, zbog čega ljudi često oklevaju da traže pomoć.
Evropski trend, da se svaka četvrta osoba tokom života suoči sa nekim od psihijatrijskih poremećaja, prati i Srbija. Najčešće je stanje straha i strepnje, odnosno anksioznost, a zatim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nesanica i depresija. Zato je baš anksioznost - tema aktuelnog simpozijuma Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije na kome učestvuje oko 400 stručnjaka.
Osim što je sve učestalija, anksioznost je sve češće praćena još nekom bolešću. Najvažnije je potražiti stručnu pomoć i to na vreme. Lekovi često nisu dovoljni, pa se pacijentima savetuje i odlazak na psihoterapije.
"Ja ne mogu da budem sigurna da i mi i moje kolege sirom Srbije u domovima zdravlja i drugim centrima zdravstvene zaštite imaju toliko vremena i mogućnosti. Uverena sam da bi bilo dobro da se naprave timovi koji se sastoje od psihijatara, psihologa i socijalnih radnika već pri domovima zdravlja, koji bi se bavili ovim najučestalijim ali i najizlečivijim poremećajima, kontinuirano od trenutka kada se prvi put jave", rekla je direktorka Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije dr Nađa Marić Bojović.
"Stanje straha ili anksioznosti ne spada u tešku psihijatrijsku patologiju kao šizofrenija ili neke druge teške bolesti. Međutim, u značajnoj meri znaju da remete kvalitet života, način na koji čovek živi, radi i funkcioniše u porodici. Jedan od velikih problema anksioznih poremećaja je to što liče na potpuno uobičajeno stanje straha, razmišljanja i brige međutim zbog toga ljudi često oklevaju da se jave terapeutima, psiholozima i psihijatrima i traže pomoć", istakao je psihijatar dr Milan Latas.
Domaća psihijatrijska struka ne zaostaje za praksom u inostranstvu. Ipak, stručnjaci navode da bi pacijentima usluge terapeuta mogle da budu dostupnije.
"Psihijatrijske bolesti su kod nas na žalost još uvek stigmatizirane. Pored toga, što ima 900 psihijatara, mlad kadar je neophodan i mora ga biti još više. Depresija će tek biti frekventna bolest i 2020. će biti po učestalosti bolesti druga po onesposobljenosti za rad i u Srbiji i u svetu. Koliko god lekara da ima, nikad ih dovoljno", naglasila je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.
Oko 300 hiljada ljudi u Srbiji suočava se sa nekim od mentalnih poremećaja. U narednom periodu, će se znatno više raditi na njihovoj prevenciji, poručuju iz resornog ministarstva.
