Izvor: Blic, 14.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anđelka Mihajlović: Zatvor i za ekološke prestupe
Anđelka Mihajlović: Zatvor i za ekološke prestupe
BEOGRAD - Nacrt zakona o sistemu zaštite životne sredine biće gotov do 15. septembra, nakon čega će biti pušten u proceduru. On predviđa dosta radikalne promene u odnosu na postojeći Zakon o zaštiti životne sredine i biće neka vrsta testa naše spremnosti da prihvatimo zakonsku regulativu EU. Očekujem da zakon bude usvojen do kraja ove godine, što će biti praćeno i osnivanjem zasebnog ministarstva sa pravim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nadležnostima - kaže u razgovoru za 'Blic' Anđelka Mihajlov, direktor Uprave za zaštitu životne okoline pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.
Koje novine predviđa novi zakon o sistemu zaštite životne sredine u odnosu na postojeći?
- Sadašnji zakon obuhvata samo zaštitu vazduha, prirode i problem otpada. Novi zakon tretiraće objedinjeno vazduh, vodu, zemljište i biotiku. Ovakav integralni pristup je neophodan jer se zagađenje prenosi iz jedne u drugu sredinu, pa možete smanjiti zagađenje vazduha, ali ste ga preneli, na primer, u vodu i zemlju. Hoće li ti uslovi biti pooštreni i kakve sankcije novi zakon predviđa za zagađivače?
- Sada je od ekoloških dozvola potrebna samo procena uticaja na životnu sredinu. Po novom zakonu, osim ove, biće neophodne i dozvola za korišćenje resursa i prirodnih vrednosti i ekološka dozvola. Kroz sistem te tri dozvole bio bi pokriven sistem zaštite životne sredine. Ovi koncepti su poznati u svetu, samo se po prvi put javljaju kod nas. U pogledu kazni, biće dosledno sproveden princip EU da 'zagađivač plaća'. Svaka količina zagađenih materija biće predmet naknada, a predviđene su mnogo efikasnije mere inspekcija.Predviđene su novčane i krivične kazne, a pokušaćemo da veći deo prestupa bude tretiran kao krivično delo, jer novčani iznosi često imaju 'kozmetičke vrednosti'. Ko će i koliko efikasno sprovoditi te kazne u delo?
- Vrlo je važno da imamo dobro opremljenog, stimulisanog i kvalitetnog inspektora. Sada imamo samo 40 republičkih inspektora za životnu sredinu, koji čak nemaju ni automobile, nemaju mogućnost izvršenja. Postavlja se pitanje da li je inspektor nezavisan ako od fabrike u čiju inspekciju je pošao mora da traži da ga u nju dovezu. Nemamo nijednu mobilnu jedinicu inspektora koja bi mogla da reaguje na terenu u vanrednom stanju u slučaju tzv. hemijskih udesa. Kada je pre nekoliko dana javljeno da Tisom stiže zagađenje, naš inspektor je otišao tamo i mogao je samo da konstatuje stanje. Srećom, ovog puta nije bilo velikog zagađenja, ali šta bismo radili da jeste? Zato očekujemo pomoć donatora, a prvi korak je organizovanje obuke inspektora, koja će se održati iduće nedelje u Kragujevcu u organizaciji naše uprave i UN. Postoje i ideje o ekološkoj policiji, koja ne može biti u sastavu našeg ministarstva, već MUP-a, i oni već razmišljaju o tome.
Šta će novi zakon konkretno značiti za postojeće ali i nove fabrike?
- Sve nove fabrike moraće da ispune pomenute uslove uticaja na životnu sredinu, i to uz stalnu kontrolu. Za postojeće fabrike do sada se radila samo kontrola ispusta, ali će i one po novom zakonu, kroz ekološku dozvolu biti naterane da do 2008. godine ispune sve uslove, jer je sadašnje stanje neodrživo. Neki naši veliki sistemi, poput rafinerija, ispuste za dan onoliko otrovnih materija koliko bi smeloza godinu dana. Puno će koštati njihovo usaglašavanje sa evropskim propisima, pa će neke od njih preživeti, a neke ne.
Što se tiče fabrika koje će biti privatizovane, u Zakon o privatizaciji smo ugradili i to da se u paketu dokumenata koji se podnose za privatizaciju, nalazi i uticaj na životnu sredinu. To sprečava da kod privatizacije ulazimo sa prljavim tehnologijama i sprečava scenu viđenu u nekim zemljama, poput Rumunije, da strana kompanija kupi fabriku, pa je odmah proda kada shvati da joj se ne isplati da je dovodi u sklad sa ekološkim propisima. Svako ko kod nas bude ulazio u privatizaciju unapred će znati šta fabrika treba da ima da bi bila ispoštovana zaštita životne sredine. Koji su trenutno najveći ekološki problemi u Srbiji?
- Nažalost, imamo ih puno, ali bih izdvojila RTB 'Bor' i Pančevo. Njihova sanacija je veliki problem, jer je potreban ogroman novac. Obilazeći problematične lokacije Bora i okoline, samo u jednom danu prešla sam kolima 200 kilometara. To su ogoljeni hektari, koji liče na Mesečevu koru. Ako bi se na tamošnjoj brani 'Veliki Krivelj' desio neki ekološki udes, posledice bi bile mnogo gore nego što se desilo u Rumuniji pri pucanju brane na Tisi. Samo za sanaciju te brane treba oko 15 miliona dolara. U Pančevu otpadne vode iz Petrohemije, Azotare i Rafinerije idu u jedna kanal i odatle u Dunav. U tom kanalu nalazi se koktel otrovnih materija, pa su UN, budući da su zabrinute za Dunav, skoro prikupile potrebna sredstva za čišćenje kanala. Problem je gde sa tim muljem, koji je u kategoriji opasnog otpada, jer mi nemamo nijednu deponiju, niti uređaj za to. Po sadašnjem zakonu, otpadne vode bi trebalo da se skladište u dvorištu fabrike. Osim toga, kanal će se opet napuniti, pa je zato potrebno sistemsko rešenje, a projekat za probleme otpadnih voda Pančeva još nije gotov. Radioaktivni otpad je lako otkriti Može li novi zakon da nas zaštiti od uvoza opasnih materija, kojih se rešavaju zapadne zemlje?
- I po sadašnjem zakonu zabranjen je uvoz opasnog hemijskog otpada. Jugoslavija je i potpisnica Bazelske konvencije koja to reguliše. Međutim, uvek ima ilegalnog uvoza opasnog otpada, koji se nalazi na trećem mestu iza uvoza oružja i droge. Tome nije lako ući u trag. Mi radimo i kontrole otpada koji nije opasan, pa se dešava da nađemo izmešan i opasan otpad i po pravilu se takve pošiljke vraćaju. Nedavno smo u jednoj pošiljci otpadnog papira našli i hirurške rukavice i otpad iz nekih bolnica. Najčešći način da se uvezu opasni otpadi jesu lekovi i pesticidi kojima je istekao rok upotrebe, a koji su u kategoriji opasnih otpada. Trenutno imamo više desetina tona takvih lekova, a veći deo je stigao kao humanitarna pomoć. Slično je i u BiH koja ima stotine tona takvih lekova iz humanitarne pomoći. Nemamo uređaj za kontrolisano spaljivanje, pa ih držimo u bezbednim skladištima, čime je rešavanje problema samo odloženo. Radioaktivni otpad, od kojeg postoji veliki i opravdani strah, lakše je detektovati. KATARINA PRERADOVIĆ
