Izvor: Politika, 18.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anakonda u Srbiji
Rovac kao termit, pogrešna slika krompirove zlatice, morska kornjača u našim barama, pomešane slike zečeva i kunića, gugutka kao golub
Analizirajući udžbenike iz poznavanja prirode i društva, profesor dr Brigita Petrov, sa Instituta za zoologiju beogradskog Biološkog fakulteta, naglasila je da bi ona bila zadovoljna kada bi brucoši na njenom fakultetu znali bar polovinu gradiva iz nekih lekcija koje se nude deci u trećem razredu osnovne škole!
Profesorka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Petrov je na nedavnom skupu posvećenom udžbenicima za mlađe osnovce, ukazala na činjenicu da ima između 19 i 30 pojmova po lekciji u udžbenicima iz pomenutog predmeta za "trećake". Recimo, u udžbeniku "Narodne knjige" ima čak više od 500 pojmova iz žive prirode. A da se gradivo može izložiti i sa manje pojmova pokazuju na primer knjige prirode i društva izdavačke kuće "Eduka". Tu ukupno ima 150 pojmova.
Previše detalja
– Ima izdavača koji šumu ili vodena staništa prikazuju s previše detalja. Daju različite primere tipova šuma, voda, s puno životinja i biljaka. Ima naravno i onih, poput "Draganića" i "Kreativnog centra", koji sve to daju kroz manje pojmova. Tada je gradivo manje razuđeno i dato je na način primereniji uzrastu osnovaca od prvog do trećeg razreda – smatra profesorka, ukazujući da na udžbenicima većine izdavača treba još poraditi kako bi iz njih deca učila biološki da misle.
Ona za "Politiku" kaže da je veoma dobro urađen udžbenik poznavanja prirode i društva u izdanju "Eduke". Autori su tačno protumačili program, dobro su pogodili primere, lekcije nisu opterećene velikim brojem podataka. Obično nije tako. Gubi se suština iz dva razloga: ili je gradivo toliko "pojednostavljeno da se gubi na tačnosti" ili su deca izbombardovana činjenicama, informacijama, pa zapravo od drveća ne vide šumu.
Pojedini udžbenici iz poznavanja prirode i društva prepuni su grešaka, posebno oni "Narode knjige". Ispod mnogih slika dati su pogrešni potpisi. Tako se, recimo, u našim šumama pojavila anakonda, dakle, zmija koja živi u Amazoniji i dostiže i do 12 metara dužine. Rovac je dat kao termit. Pogrešna je slika i za krompirovu zlaticu. Morska kornjača je smeštena u naše bare. Mešaju se na slikama zečevi i kunići, a gugutka je data kao golub. Čak ni svraka nije svraka.
U đačkim knjigama Zavoda za udžbenike nije baš najbolje objašnjen pojam adaptacije, odnosno prilagođavanja životinja i biljaka životu u, recimo, šumi. Najčešće se govori samo o njihovim opštim odlikama, a ne o specifičnostima, pa deca ne shvataju i ne razumeju kako je, na primer, neka životinja prilagođena životu u šumi.
– Kod svih izdavača koji imaju i nude udžbenike za svet oko nas za prvi razred javlja se isti problem. Malo je primera u lekcijama kroz koje deca treba da nauče delove tela životinja. Obično su tu krava, riba, petao i neki insekt. A posle se od dece traži da zaključe koje delove tela imaju životinje. Trebalo bi ipak da se ubaci još poneki primer, poput morske zvezde i kišne gliste – smatra profesorka sa Biološkog fakulteta.
Ona ukazuje i na sliku ribe, pored koje je pitanje: "Pomoću kojih se delova tela kreću životinje čija je životna sredina voda? " Deca će shvatiti da su to peraja. Ali peraja nema ni morska zvezda, ni morski jež, niti recimo meduza.
Pogrešno navođenje
– Deca se zapravo navode na pogrešne zaključke – upozorava naša sabesednica.
Ona, međutim, naglašava da su uglavnom sve ove greške lako popravljive i da je uočila da su izdavači spremni na saradnju. Nije, veli, lako ni napraviti udžbenike za osnovce u nižim razredima, jer je za to potrebno znanje iz različitih oblasti. Nauku treba približiti deci od šest, sedam, osam ili devet godina. Mnogo je lakše uraditi fakultetske udžbenike.
– Udžbenici za niže razrede osnovne škole su sada mnogo bolji nego što su bili ranije. Pošto postoji konkurencija, izdavači se trude da đačke knjige budu što primamljivije – napominje profesorka Petrov.
S tim se slažu i stručnjaci sa Instituta za psihologiju dr Dijana Plut i dr Jelena Pešić.
– Greške koje se pojavljuju se uglavnom mogu lako ispraviti. Izdavačima ćemo poslati liste ispravki. Neki udžbenici su međutim nepopravljivi, poput onog iz srpskog jezika za treći razred "Jezik i izražavanje 3", autora Jovana Vuksanovića. Taj udžbenik će morati da bude povučen – smatra Dijana Plut.
Ona kaže da autorima treba dati više vremena da rade na udžbeniku, a njena koleginica Jelena Pešić smatra da nastavni programi nisu dovoljno jasni i upozorava da nisu utvrđeni ni standardi kvaliteta udžbenika.
– Udžbenici za niže razrede osnovne škole po likovno-grafičkoj strukturi liče na strane školske knjige. Primakli su se u svetu prepoznatljivim radnim udžbenicima, jer sadrže i pitanja, zadatke i oglede. Zato ti udžbenici nisu dosadni, deca se uključuju u razne aktivnosti i intelektualno su motivisana da uče – veli Jelena Pešić.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 18.11.2006.]
.jpg)
