Izvor: Politika, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amnestija, ali kad
Vlada Srbije ponudila je na usvajanje Predlog zakona po kojem bi većini zatvorenika kazna bila skraćena za četvrtinu
TEMA DANA
Sva savremena krivična zakonodavstva predviđaju amnestiju koja je, po svojoj prirodi, akt političke volje najviših organa državne vlasti, navodi se u obrazloženju Predloga zakona o amnestiji koji je pripremila Vlada Srbije a koji se može sprovesti samo ako ga, kao i sve zakone, usvoji Narodna skupština. Krivični zakonik, inače, propisuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se licima koja su obuhvaćena amnestijom može dati delimično ili potpuno oslobođenje od izdržavanja kazne. Zakonom o amnestiji menja se situacija osuđenih lica jer su se izmenile društvene, ekonomske i političke prilike, precizira se u pomenutom dokumentu dostavljenom parlamentu.
– Da bi se sprovela amnestija koja se, za razliku od pomilovanja, odnosi na neodređen broj lica, mora da se usvoji odgovarajući zakon. Uobičajeno je da se takvi zakoni usvajaju posle velikih društvenih i političkih promena. Obnavljanje državnosti Srbije i usvajanje Ustava zaista su dobar povod za amnestiju. Međutim, kada se prerano izađe sa takvom idejom, pa se u sve umeša politika, dolazi do problema poput ovih oko aktuelnog predloga zakona o amnestiji – objašnjava docent dr Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu.
Vlada Srbije ponudila je na usvajanje predlog po kojem bi grupi zatvorenika (može se reći ubedljivij većini) kazna bila skraćena za četvrtinu. Manjinu, na koju se predlog zakona ne odnosi, čine zatvorenici pravosnažno osuđeni za najteža krivična dela. Prevremenom izlasku sa robije ne mogu da se nadaju osuđeni na kaznu zatvora od 40 godina, zatvorenici koji su iza rešetaka zbog zločina protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, osuđenici zbog silovanja, obljube nad nemoćnim licem ili detetom, nasilja u porodici i organizovanog kriminala. Izuzetak su osuđenici stariji od 70 godina koji će se, po Predlogu zakona, naći na slobodi čak i ako su na izdržavanju kazne zbog nekog od pomenutih krivičnih dela.
Do sada najveća pobuna u zatvorima desila se u jesen 2000. godine, kada su zatvorenici tražili i dobili amnestiju posle petooktobarskih demokratskih promena. Istraživanja pokazuju da osuđenici uvek imaju takva očekivanja kada se najavljuju ili već dogode značajne političke promene u državi. U zatvorima, u kojima se često gubi osećaj za realnost, takva očekivanja uvek zažive među osuđenicima.
U srpskim zatvorima, poznato je, teški su uslovi za boravak osuđenika, pa oni ponekad više liče na tamnice nego na ustanove za prevaspitavanje. Da je situacija uzavrela bilo je jasno još letos kada su pritvorenici u beogradskom CZ-u zašili sebi usta tražeći da se dan pritvora računa kao dva dana kazne. Početkom oktobra su izbili, kako ih je Ministarstvo pravde opisalo u zvaničnom saopštenju, "mirni protesti" u kazneno-popravnim zavodima u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu a osuđenici su zahtevali ubrzavanje usvajanja zakona o amnestiji. Nedavno je smenjen direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde Dragoljub Lončarević, na njegovo mesto postavljen je dr Borislav Marić, ali kadrovska promena u vrhu strukture koja upravlja zatvorima nije umirila osuđenike. Kako će zatvorenici reagovati kada čuju da je usvajanje zakona odloženo, verovatno će se znati već danas.
-----------------------------------------------------------
Zaboravljene žrtve kriminala
Docent dr Goran Ilić kaže da, kada se govori o amnestiji, moraju se uvažavati i prava žrtava istih tih osuđenika, pa se zbog toga zakonom preciziraju izuzeci od smanjenja kazne koji se odnose na najteža krivična dela. Žrtve ostalih oblika kriminala, bez obzira na emocije, moraju da se pomire sa amnestiranjem onih koji su im naneli zlo.
Rukovodilac Službe za žrtve Viktimološkog društva Srbije Jasmina Nikolić ne spori da osuđenici imaju svoja prava predviđena zakonom, u koja spada i amnestija.
– Međutim, interesovanje javnosti daleko je veće kada su u pitanju prava osuđenih izvršilaca zločina, nego prava njihovih žrtava. Kada dođe do protesta u zatvorima to je događaj kojem se pridaje pažnja, dok se o žrtvama govori samo u ekstremnim slučajevima koji su uznemirili javnost – kaže Jasmina Nikolić.
-----------------------------------------------------------
Biračko telo iza rešetaka
Prema nezvaničnim procenama, u zatvorima u Srbiji ima nešto više od osam hiljada osuđenika i pritvorenika. Da li je toliki broj glasova dovoljan za političku bitku oko ovog specifičnog biračkog tela?
– Nemamo precizne podatke o koliko birača je reč, ali u svakom slučaju reč je o cifri koja ne može da odluči izbore u Srbiji. Upravo zato nikada nismo slali posmatrače na biračka mesta u zatvorima. Jadni su oni koji očekuju pobedu glasovima zatvorenika, prvo zato što ih nema dovoljno i drugo jer se ipak radi o osuđenim licima, kaže Marko Blagojević iz Cesida.
M. Galović
-----------------------------------------------------------
Robijaši uređuju novine
ČAČAK - Ministar pravde očekuje da će zakon o amnestiji dobiti podršku svih narodnih poslanika koji brinu o Srbiji i iskreno su glasali za Ustav, kao temelj nove države.
- Vlada je dobro uradila svoj deo posla i jednoglasno predložila taj zakon. To je normalan, redovan korak kojim se u svakom ozbiljnom društvu obeležava značajan događaj kao što je usvajanje Ustava - izjavio je Zoran Stojković, za vreme jučerašnje posete Okružnom sudu u Čačku.
Ministar se osvrnuo i na drugačija mišljenja:
- Neki naši koalicioni partneri jesu glasali za Ustav, a sada poručuju da neće doći i podržati Predlog zakona o amnestiji. Morali biste njih pitati za razloge. Nisu svi bili iskreni na glasanju, pa sam, posle usvajanja Ustava, čuo Pajtića kako kaže da će dati konstitutivan status manjinama u Vojvodini. Znate li šta to znači? Manjine takav status mogu imati samo u jednoj državi.
Stojković je saopštio da mu je žao zbog toga što "u dobrom delu štampe uređivačku politiku vode ljudi koji trenutno izdržavaju kazne", dodajući da je zabrinjavajuće stanje u novinarstvu ako postoje "televizije i novine gde više prostora dobijaju osuđeni za teška krivična dela, nego ministri i naučni radnici". Ministar je potvrdio da zatvorenici mobilnim telefonima održavaju vezu sa okolinom i najavio postavljanje uređaja za ometanje, najpre u kaznionici "Zabela".
O predizbornim prilikama na političkoj sceni Srbije, Zoran Stojković je kazao i ovo:
- Nema napretka ni u jednoj državi bez saglasnosti o bitnim stvarima. ali i dalje se podstiče podela tipa - ili mi, ili oni, odnosno ili radikali, ili DS. Ta deoba Srbije ne može biti dobra, pa DSS i Nova Srbija žele da pokažu kako postoji i treći, miran put. Dokazali smo, Ustav je primer, da se i oko važnih stvari može postići sloga.
G. Otašević
[objavljeno: 21.11.2006.]
