Izvor: RTS, 25.Feb.2016, 02:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amnesti: Migranti u Srbiji bez adekvatne međunarodne zaštite
Srbija izbeglicama nije obezbedila odgovarajući pristup međunarodnoj zaštiti, navodi se u godišnjem izveštaju Amnesti internešenela. Piše i da srpske vlasti ograničavaju slobodu medija, da se ratni zločini sporo procesuiraju, kao i da se zločini iz mržnje retko efikasno istražuju. U delu o Kosovu navodi se da opozicija u Prištini odlaže primenu sporazuma o normalizaciji odnosa sa Beogradom i osnivanje Specijalnog suda. Istaknuto je i da su Srbi na Kosovu u 2015. bili žrtve >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pretnji i napada.
Beograd se "bori" sa ogromnim brojem izbeglica koje su ušle u zemlju, pri čemu je zabeleženo izvesno poboljšanje u primeni zakona o azilu, konstatuje Amnesti internešenel u najnovijem izveštaju, u kojem se razmatra stanje ljudskih prava u 160 zemalja i teritorija tokom 2015. godine.
Ta organizacija navodi da je u Srbiju tokom 2015. godine ušlo više od 600.000 izbeglica i migranata, koji su uglavnom želeli da nastave put ka EU. Od 485.169 registrovanih izbeglica u Srbiji, samo 656 je podnelo zahtev za azil i one su uglavnom odustale, piše u tekstu.
Takođe se navodi da je od 81 izbeglice koje su intervjuisane do kraja novembra, njih 16 dobilo izbeglički status, a 14 njih supsidijarnu zaštitu (međunardona zaštita bez izbegličkog statusa). Većina izbeglica je do septembra putovala direktno na mađarsku granicu dok ta zemlja nije uvela restrikcije.
"Uprkos nekim poboljšanjima u primeni zakona o azilu, vlasti nisu uspele da obezbede izbeglicama efikasan pristup međunarodnoj zaštiti", ocenjuje AI u izveštaju o stanju ljudskih prava 2015. godine.
Podsetivši da je u julu otvoren registracioni centar u Preševu, AI ocenjuje da su "uslovi za prijem bili neodgovarajući" za hiljade izbeglica koje su dnevno ulazile u Srbiju, kao i da je "nedovoljna nega bila obezbeđena za ranjive pojedince".
"Policija je nastavila da loše postupa prema izbeglicama i migrantima i da ih finansijski eksploatiše", piše u izveštaju.
Konstatovano je i da je otvaranje prvih poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom odlagano zbog spore primene sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, "iako Evropska komisija za članstvo u EU od Srbije ne zahteva eksplicitno formalno priznanje Kosova".
U delu u kojem se govori o slobodi izražavanja, AI ocenjuje da Vlada utiče na medije i podseća da su 34 nezavisna novinara napadnuta ili su primala pretnje, kao i da ti slučajevi nisu efikasno istraženi.
"Vlada se mešala u slobodu medija kroz selektivne medijske subvencije i reklamiranje. U novembru je premijer optužio tri istraživačka medija da rade za strane vlade u cilju destabilizacije zemlje", piše u izveštaju.
AI podseća i da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković tužio bivšu direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić za klevetu zbog objavljivanja navodnih dokaza da je počinio ratni zločin.
Organizacija konstatuje da je procesuiranje ratnih zločina u Srbiji i dalje sporo, kao i rešavanje sudbine nestalih.
U tom delu teksta, AI podseća da je u decembru apelaciono veće Haškog tribunala poništilo prvostepenu presudu kojom su bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović bili oslobođeni i naložilo da im se ponovo sudi.
Takođe se navodi da je Specijalni sud za ratne zločine u Beogradu posle žalbi oslobodio sedam optuženih za silovanje u Bijeljini i Skočiću, u BiH.
U izveštaju piše i da je Tužilaštvo za ratne zločine prošle godine podiglo tri optužnice, podsećajući da je optuženo osam bivših pripadnika policije Republike Srpske zbog ubistva više od 1.000 Bošnjaka u Kravici, kod Srebrenice, u julu 1995.
AI podseća da slučaj nestanka braće Bitići još nije rešen, "uprkos obećanjima koje su njihovim rođacima dali tužilac za ratne zločine i premijer".
U izveštaju se dodaje da je u martu pet osoba optuženo za otmicu 20 putnika iz voza na stanici u Štrpcima 1993.
U zakonu o pravima ratnih veterana i civilinih žrtava rata koji je predložen u novembru nije priznato pravo na odštetu žrtvama prisilnog nestanka i ratnih zločina seksualnog nasilja, navodi AI i dodaje da amandman koji je predložen u decembru nije bio dostupan javnosti.
Podsećajući da su Romi koji su prisilno iseljeni iz neformalnih naselja smešteni u nove stanove u januaru, julu i septembru, AI ocenjuje da i dalje postoji zabrinutost zbog pristupa zaposlenju, kao i da još nije rešeno pitanje smeštaja za 51 porodicu.
AI se osvrnuo i na Paradu ponosa, koja je u septembru "održana bez incidenata", kao i na paradu transseksualnih osoba koja je održana istog dana, ali dodaje da se zločini iz mržnje protiv pripadnika LGBT populacije retko efikasno istražuju.
Kosovska opozicija protiv Briselskog sporazuma, Srbi mete "pretnji, pljački i napada"
U izveštaju o Kosovu, koji je objavljen posebno u okviru dela o Srbiji, piše da se primena sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i osnivanje Specijalog suda za ratne zločine odlaže zbog protesta kosovske opozicije
AI navodi da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju "otvorilo put za članstvo Kosova u Evropskoj uniji", ali dodaje da je Kosovu opet odbijena vizna liberalizacija.
Poslanici opozicije, predvođeni pokretom Samoopredeljenje, nastavili su da ometaju rad skupštine, između ostalog bacajući suzavac. Najmanje 50 aktivista je povređeno kada je "kosovska policija upotrebila prekomernu silu pri ulasku u kancelarije Samooporedeljenja" da bi uhapsila lidera Aljbina Kurtija.
"Međuetničke tenzije su takođe pojačane neuspešnim zahtevom Kosova za članstvo u Unesku", dodaje se u izveštaju AI.
AI podseća da je 11 članova OVK iz takozvane Dreničke grupe osuđeno za ratne zločine, uključujući zločine počinjene u logoru Likovac 1998. i 1999. godine.
Ta organizacija podseća i na suđenje Oliveru Ivanoviću, kao i na to da se 1.650 ljudi još vodi kao nestalo.
Kako je ocenjeno, Unmik nije obezbedio reparaciju porodicama nestalih kosovskih Srba čije otmice policija Unmika "nije efikasno ispitala". Potom je policija, predvođena EU, koja takođe nije uspela da istraži ove i druge slučajeve, predložila da ih procesuiraju kosovske vlasti.
Kosovski Srbi su kako se navodi tokom 2015. godine bili žrtve "pretnji, pljački i napada", kao što su bili slučajevi podmetanja požara u Goraždevcu i Klini i pucanje na nekoliko kuća u Goraždevcu.
Podseća se i na proteste u kojima je povređeno 80 ljudi, a kojima se tražila ostavka ministra Aleksandra Jablanovića, pošto je Albance nazvao "divljacima" jer su na Badnji dan sprečili prolaz autobusa sa Srbima koji su išli u manastir.
Do kraja novembra, dodaje se, na Kosovo se dobrovoljno vratio samo 741 pripadnik manjinske zajednice.
Govoreći o kosovskim izbeglicama, AI navodi da je od januara do marta najmanje 48.900 ljudi s Kosova tražilo azil u zemljama EU, a da je u Mađarskoj zahtev odbijen za 99 odsto tražilaca azila, dok je u Nemačkoj azil dobilo samo 0,4 odsto njih.
Kada je u pitanju sloboda medija, AI ocenjuje da se mešanje vlasti nastavlja, dodajući da je do septembra dvadeset dvoje novinara bilo napadnuto ili im je prećeno.
