Izvor: Politika, 19.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amfilohije predvodio liturgiju
Sveti sinod, koji zamenjuje poglavara SPC zbog „trajnije sprečenosti”, dužan je da o tome pismeno obavesti predsednika Srbije, premijera i predsednika parlamenta
Patrijarh Pavle, iako ne predsedava „crkvenoj skupštini”, još „se pita” u SPC. Sabor ne može da „zamrzne”, ali ni da ograniči vlast patrijarha. Kako kaže dr Miodrag M. Petrović, stručnjak za kanonsko pravo, vlast patrijarha kao poglavara SPC ostaje i dalje nedodirnuta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iako ga Sveti sinod zamenjuje.
„Pozivajući se na član 62 Ustava SPC, Sveti sinod ne ukida patrijarhovu vlast, već ga zbog trajnije sprečenosti u obavljanju poslova zamenjuje, ali u ograničenom obimu”, objašnjava Petrović.
Dakle, u odsustvu patrijarha, Sabor ne može da donosi crkvenozakonske propise, uredbe i načelne odluke. Kako kaže Petrović, to znači da „crkvena skupština” u ovakvom položaju ne može da povećava broj članova Svetog sinoda, bira nove episkope ili ih premešta sa eparhije na eparhiju. Takođe, kako ističe ovaj naučni saradnik Srpske akademije nauka i umetnosti, Sabor ne bi mogao da sprovodi arondaciju (deljenje) eparhija, ali i da donosi nove odluke, recimo, o načinu služenja svete liturgije.
„Sabor može samo da konstatuje neke stvari, ali ne može da donosi presudne odluke koje se odražavaju na život i organizaciju crkve. Ukoliko bi Sabor zbog hitne i neodložne potrebe, kao što to predviđa 63. član Ustava SPC, morao da donese neku od takvih odluka, da bi bila punovažna, patrijarh bi morao da je potvrdi. U ovome se vidi formalno ograničenje patrijarhovog zamenika, jer nema vlast da osnaži te odluke kako bi dobile trajniji karakter. U slučaju da je patrijaršijski presto upražnjen, takve odluke bi morale da sačekaju da se novoizabrani patrijarh sa njima saglasi”, naglašava Petrović.
Na nagoveštaj da će još jedna saborska delegacija pokušati da od Vojnomedicinske akademije dobije potvrdu o radnoj nesposobnosti patrijarha kako bi se otvorio put izborima u crkvi, Petrović kaže da za to nema utemeljenja u kanonima i Ustavu SPC.
„To je štetno umovanje pojedinih episkopa i nemaju opravdanje da to čine. U slučaju blaženopočivšeg patrijarha Germana je to iznuđeno da bi se zaobišao kanonski poredak u crkvi", podseća Miodrag Petrović.
Da podsetimo, episkopi su tek trećeg dana rada razrešili problem ko će predsedavati Saboru. Na sajtu SPC pojavilo se saopštenje u kojem se kaže da shodno članu 62 Ustava SPC „crkvenoj skupštini" predsedava mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije: „Usled sprečenosti Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla koji se već duže vremena nalazi na lečenju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, Sveti arhijerejski sinod je, shodno navedenom članu Ustava, preuzeo na sebe svu vlast, dužnosti i obaveze Srpskog patrijarha. Shodno istom članu, predsedavanje Svetim arhijerejskim saborom, odnosno Sinodom, preuzima najstariji po proizvodstvu član Svetog arhijerejskog sinoda mitropolit”.
Činjenica da je rukovođenje Saborom preuzeo najstariji po proizvodstvu mitropolit u Svetom sinodu mogla bi se uslovno uporediti sa situacijom kao kada bi predsednik vlade predsedavao parlamentu. Petrović, koji je sa staroslovenskog preveo i priredio prvi tom „Zakonopravila” Svetog Save, zakonskog spomenika iz 13. veka, ističe da nije kanonski da onaj ko predsedava u Sinodu predsedava i u Saboru.
„Kanonsko načelo i praksa crkve govore da Saboru u odsustvu patrijarha predsedava najstariji po proizvodstvu mitropolit, ili episkop u pomesnoj crkvi, a to je u SPC mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan. Zapravo član 62 Ustava SPC je manjkav u odnosu na prethodni član 61, jer je, valjda, omaškom ispušteno da se ponovi formulacija da patrijarha zamenjuje ’najstariji po proizvodstvu mitropolit član Sabora, odnosno Sinoda’. Na osnovu toga je izveden zaključak da umesto najstariji arhijerej po časti u Saboru, najstariji u Sinodu predsedava crkvenoj skupštini čime se narušava poredak u crkvi”, upozorava Miodrag Petrović.
Željko Kotoranin, takođe dobar poznavalac crkvenog prava, tvrdi da je stupanjem na snagu člana 62 Ustava SPC posredno potvrđeno postojanje „vanrednog stanja” u SPC. Sveti sinod je zato dužan da obavesti ne samo sve arhijereje već i da pismeno upozna predsednika države, predsednika vlade i predsednika parlamenta da je preuzeo vlast patrijarha.
„Vladike očito nisu htele da predsedava mitropolit Jovan, pa su omašku u članu 62 iskoristili da Sinod predsedava Saboru. Nisam neki pristalica mitropolita Jovana, ali ovde je njegovo pravo ugroženo, tako da je ovo svojevrstan ’crkveni puč’”, smatra Kotoranin podsećajući na član 7 Ustava SPC u kojem se kaže da su u upravljanju crkvom pravila vaseljenskih, apostolskih i pomesnih sabora ispred propisa ovog ustava.
M. Pešić
[objavljeno: 20/05/2008]
.jpg)
