Izvor: Politika, 21.Okt.2013, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američka kuća jeftinija od srpske
Posle višegodišnjeg rada u Americi, Milan Perenčević sagradio u Kovačima kod Kraljeva kuću u američkom stilu a znatan deo materijala je otuda i dopremio po znatno nižim cenama
Kraljevo – U prigradskom naselju Kovači kod Kraljeva, na uzvisini zvanoj Zavetište, Milan Perenčević je sa suprugom Mirjanom podigao pravi dvorac. Kuća sa prizemljem i spratom ima oko 450 kvadrata i ne bi to bilo ništa neobično, jer ima u ovom kraju sličnih po veličini i uređenosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ova nije „čisto američka“.
Jedinstvena je po arhitektonskom izgledu a građena je u američkom stilu, pa je osim temelja sva od drveta. Čak je i veći deo materijala stigao brodom iz Amerike i to vlasnika nije skuplje koštalo u poređenju sa cenama na našim stovarištima. Tako je Milan „presadio“ model pa će sličnu kuću, na placu u blizini koji namerava da kupi, sagraditi i njegov prijatelj. U ovom delu naselja možda će nići i omanji „čikaški kvart“, jer je Milanova priča privlačna onima koji nameravaju da podignu krov na glavom.
Inače, Milan Perenčević i njegova supruga Mirjana ovde uživaju u penziji, povremeno posete Ameriku, obiđu decu, sina Nikolu i kćerku Jasnu. A, tamo, preko okeana proveli su radni vek pošto su se „otisnuli“ davno, još krajem šezdesetih. Bili su tada mladi bračni par, pred njima je bila karijera košarkaša i balerine.
Međutim, Milan se od aktivnog igranja oprostio zbog ozbiljne povrede ruke, pa se, uz prekid i studija ekonomije sa suprugom uputio kod oca Sima u Milvoki. Malo su tu boravili, jer je njegova Mirjana bila primljena u Lirik operu u Čikagu. Preselili su se tamo, ona je nastupala kao balerina, a on posao nalazi u skladu sa svojim životnim geslom „ako moram da radim, radiću ono što se najbolje plaća bez obzira na napor“. I, tako se obreo u građevinarstvu, radio je na gradilištima i „krao“ taj zanat od majstora, otkrivši talenat za ovaj majstorluk. Ubrzo je osnovao svoju firmu, bio tražen izvođač.
Kad su odlučili da se vrate u Srbiju, negde pred NATO bombardovanje, Milan na već kupljenom placu započinje gradnju pomenute kuće. Uz temelj najpre je želeo da obezbedi vodu pa je izvor pronašao tu u dvorištu ali u ručno kopanom bunaru na dubini od čak 76 metara. Izdašnost je i danas velika, 28 litara u minuti. A, kuću je gradio sam, kao jedini majstor. Konstrukcija je od smrčeve građe iz Rožaja a ostalo, šperploče, vrata, prozori, materijal za struju, kanalizacione cevi, nabavljeno je i brodom dopremano iz Amerike.
– Reč je o američkom stilu gradnje. Znate, u odnosu na beton, ciglu drvo je toplije, zdravije... Gradnja kuće od drveta je daleko brža a toplotna i zvučna izolacija čak i bolja. Nego naš narod teško menja navike, strahuju koliko će trajati, da li će se pojaviti žižak... To su besmislice, vidite ova kuća, siguran sam, neće imati potrebe za majstorima najmanje jedan vek. Materijal sam nabavljao iz Amerike, jer je bio čak tri puta jeftiniji nego ovde. Recimo, tabla šperploče ovde je koštala 35 evra a tamo, kad se dolar pretvori u evro, od pet do osam. Slične su i cene drugog materijala i uz to, bez preterivanja, sve je znatno kvalitetnije – ističe Perenčević.
Prva ljubav zaborava nema, pa je naš sagovornik poželeo da u taj sport investira, da na oko 2.500 kvadrata sagradi jedan sportski centar za one koji u košarci kreću prvim koracima. Kupio je, nadomak Kraljeva, čak i plac od 63 ara, ali se ta njegova nemera i cilj „da bar jedno dete izvuče iz kafića“ nije, kako nam objašnjava, uklapala u urbanističke planove do pre pet, šest godina. – Rekli su mi da je na delu gde sam kupio plac planom predviđena zelena površina, pa sam morao da ulažem mnogo truda i nerava da se to promeni i odlučio sam da odustanem. Sada je to možda i promenjeno, ali više nemam želju da se u to upuštam – kaže Perenčević.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 22.10.2013.
