Izvor: B92, 15.Nov.2008, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alternativne kazne za osuđenike

Beograd -- Prva kancelarija Odeljenja za tretman i alternativne sankcije otvorena je u Beogradu. Time su se stekli uslovi za primenu alternativnog kažnjavanja osuđenika.

Time su se stvorili uslovi da se zatvor, kao tradicionalni i najrestriktivniji vid kažnjavanja osuđenika, za izvršioce lakših krivični dela zameni humanijim merama. U ovom projektu, koji je deo Strategije reforme zavodskih sankcija, učestvuju Ministarstvo pravde i Misija OEBS-a u Srbiji.

Time >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se Srbija kao poslednja priključila ostatku Evrope, u kojoj se te mere uspešno sprovode već godinama, a u mnogim zemljama i decenijama.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je da je sprovođenje alternativnih sankcija važan element opšte reforme pravosuđa, koji će doprineti procesu evropskih integracija, smanjiti javnu potrošnju i broj povratnika u zatvore.

"Moramo da pređemo na evropske standarde i načine izdržavanja kazne, a jedan od najvažnijih je alternativno izvršavanje sankcija", rekao je Homen na otvaranju prve Kancelarije Povereničke službe za sprovođenje alternativnih sankcija.

On je ocenio da se, zbog pooštravanja kaznene politike, broj pritvorenika značajno povećao u poslednjih godinu dana i da izgradnja novih zatvora nije dovoljno rešenje.

U saradnji sa Evropskom unijom zidamo četiri nova zatvora, ali Srbija bi uvođenjem alternativnih sankcija uštedela najmanje tri do četiri miliona evra godišnje, ukazao je Homen.

On je objasnio da će se počinioci određenih lakših krivičnih dela baviti društveno korisnim radom, pod nadzorom novootvorene Kancelarije, čime će se smanjiti broj povratnika, jer zatvori za sitnije prestupnike često predstavljaju "školu kriminala".

Specijalni predstavnik Generalne skupštine Saveta Evrope (SE) Konstantin Jerakostopulos rekao je da je partnerstvo Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, OEBS i Saveta Evrope, koji su doprineli otvaranju Kancelarije, dovelo sistem izvršenja zavodskih sankcija "mnogo bliže evropskim standardima".

Ova saradnja ne bi bila moguća bez odlučnosti Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje zavodskih sankcija da sprovedu sve neophodne promene i ostanu na putu reformi i pored brojnih poteškoća, ocenio je Jerakostopulos.

Vršilac dužnosti šefa Misije OEBS u Srbiji Entoni Pahigijan rekao je da je otvaranje Kancelarije samo početak, ali da smatra da će ono doprineti tome da i Srbija, kao zemlje

koje već duže vreme primenjuju ove metode, dođe do toga da 50 odsto osuđenika služi alternativnu kaznu.

Finansijsku podršku ovom projektu pružila je Kraljevina Holandija.

Prednosti alternativnih sankcija

Umesto da ode u zatvor, zbog čega će, pored negativnog uticaja nove sredine, izgubiti posao, prekinuti školovanje, posvađati se ili razvesti, zapustiti decu i biti zaboravljen od prijatelja, prestupnik "niskog rizika" nastaviće "redovni" život i rad, uz određene radne i druge mere koje će mu odrediti sudija.

Krivičnim zakonodavstvom Srbije predviđene su dve nove alternativne sankcije - kazna rada u javnom interesu, za koju mogu da "konkurišu" osuđeni na kaznu do tri godine zatvora, ili novčana kazna i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, koju mogu da dobiju osuđenici do dve godine zatvora.

Kazna rada u javnom interesu obavljala bi se u preduzećima od društvenog interesa, posebno humanitarnom, zdravstvenom ili komunalnom delatnošću, sa kojim će u narednih mesec dana biti potpisani ugovori.

Osuđenici koji su redovno zaposleni svoj dug državi odrađivaće posle podne, vikednom ili praznikom u svojoj lokalnoj zajednici, što im neće remetiti redovan život.

Sa njima će stupiti u kontakt poverenik, koji će ih upoznati s poslodavcem i, u skladu sa sudskom odlukom, nadzirati izvršavanje kazne rada u javnom interesu.

Uslovi za jednu od tih alternativnih sankcija su da je za učinjeno delo zaprećena kazna manja od tri godine, da je reč o mlađem izvršiocu i da je prvi put osuđivan.

Prema rečima načelnika Odeljenja za tretman i alternativne sankcije Damira Joke, za takvu kaznu najčešći "kandidati" su mladi, koji su na "Egzitu" ili drugim skupovima i koncertima, uhvaćeni sa manjom količinom droge, "a njihovo slanje u zatvor značilo bi baciti ih u kandže narkodilera ili onih koji su već duboko u svetu droge".

"Njih bi trebalo zaštiti na određeni način, s tim što im se, kao zaštitna mera, izriče obavezno lečenje i posećivanje savetovališta za borbu protiv droge", ukazao je on u izjavi Tanjugu.

Joka je rekao da u zatvorima u Srbiji sada izdržava kaznu 9.500 osuđenika, što je čak za 3.500 više nego pre pet godina kada je započeta reforma pravosuđa i reforma u oblasti izvršenja zavodskih sankcija.

U Srbiji su dosad donete 34 presude kojima su izrečene alternativne sankcije, ali je njihova primena čekala početak rada povereničke službe, kao i potpisivanje ugovora s preduzećima gde će kazna biti odsluživana.

Naglasivši da je kazna zatvora skupa sankcija po društvo koja, uz to, ne ostvaruje potpuno očekivane efekte, Joka je rekao da će ušteda biti velika, s obzirom na to da dan u zatvoru državu košta 1.000 dinara.

Pošto na mesto u zatvorima, koji su prepuni, sada čeka više od 6.500 osuđenika, procenuju se da bi najmanje njih 500 moglo biti kažnjeno alternativnim sankcijama, čime bi država godišnje štedela 2,5 miliona evra, rekao je Joka.

Pored toga, svuda u svetu stepen recidivizma osuđenih na zatvorske kazne je 70 odsto, dok, primera radi, u Italiji koja ima tridesetogodišnje iskustvo u vaninstitucionalnim merama, povratak onih kojima su izrečene alternativne kazne iznosi svega šest odsto.

Joka je naveo i primer Škotske, u kojoj se kazna zatvora izriče u svega 10 odsto slučajeva, dok se na 90 odsto osuđenika odnose sve ostale kazne.

I u Holandiji se za počinioce krivičnih dela, starije od 70 godina i za majke koje imaju decu do 10 godina, izriče mera kućnog zatvora s elektronskim praćenjem.

Oni imaju ograničeno kretanje, ali su u porodici i niko ne trpi zbog toga.

Iz Uprave za zavodske sankcije najavljuju da bi, pored beogradske kancelarije, u toku sledeće godine trebalo da budu otvorene istovetne i u Subotici, Novom Sadu, Leskovcu, Valjevu, Nišu i Kragujevcu.

Pored te dve alternativne sankcije, kasnije, razvojem našeg društva, možemo uvesti i meru poluslobode, kućnog pritvora, elektronskog praćenja...

Sve u cilju humanizacije društva, smanjenja zatvorske populacije i smanjenja stope povrata, kroz uspešnu reintegraciju osuđenih u društvo.

Nastavak na B92...