Izvor: Danas, 24.Nov.2015, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alo, Požega
Nestručnost kao pretnja - tako počinje naslov saopštenja kojim se, sada već poslovično, Ministarstvo kulture obratilo pučanstvu zabrinuto zbog zbivanja u dva srpska kulturna centra. Ova sintagma bi mogla postati stajaće mesto za opis stanja ne samo po pitanju kulture nego gotovo i bilo koje druge oblasti ljudskog delovanja u Srbiji. A zašto?
Pa, odgovor je više nego banalan i više nego nekoliko puta ponovljen. Srbija trenutno, čini se, jače nego ikada pre, pati od partijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << "kadriranja", što će reći da kriterijum stručnosti postaje "poslednja rupa na svirali", i to preti da preraste u pravu epidemiju. Čije razmere ne poznaju granice i sežu - od Požege do Pariza.
A sve po onoj popularnoj novokomponovanoj - "Selo moje, lepše od Pariza", pa tako u Kulturnom centru Srbije u Parizu opskurna srpska udruženja, tik naspram Centra Pompidu, na jednoj od najelitnijih lokacija grada svetlosti, pevaju kako "morem plovi jedna mala barka" i "marširaju na Drinu", uz izjavu tamošnje direktorke da ona tada nije bila tu i da nije znala šta se dešava u kulturnom centru koji vodi!
A u Požegi, dve nedelje nakon smene vlasti (gle slučajnosti!), nova vlast smislila da treba da smeni direktore nekih ustanova pa tako i direktorku tamošnjeg kulturnog centra jer, brate, ko uopšte dolazi da gleda tu modernu, "apstraktnu" umetnost, "čemu to služi, a još i ne radi" i pritom se ljudi, sedeći kod kuća, a ne sve hrleći u pomenuti centar, ubijaju od gledanja rijalitija, što je, po mišljenju predsednika opštine Požega, uzrokovano i time da ih dotični centar ne "razonođuje", pa zabavu traže na pogrešnom mestu.
A kako on zamišlja da to dotični centar treba da radi - pa opet po novokomponovanoj narodnoj - "jelek, anterija i opanci", kao eksponati neke izložbe, jer "po tome se znaju Srbijanci". Čovek, inače plemenitog poziva - veterinar, sam za sebe kaže da je "kvalitetna politička kučka" i to mu daje kompetentnost za sva pitanja, pa tako i umetnička. Kvalitet koji imaju članovi umetničkog saveta Galerije požeškog Kulturnog centra, imena koja su u njemu izlagala i izlažu i podrška drugih kulturnih centara, nezavisne kulturne scene Srbije, umetnika, pa i samog Ministarstva kulture, za njega su luk i voda.
Dođe čoveku da, kao u onom filmu, pokušavajući da upozori ne samo ovaj grad već i čitavu zemlju i njenu javnost na pretnju nestručnosti, očajno krikne - "Alo, Požega". Ali, izgleda, kasno. Eksplozije srpske (ne)kulture već su odjeknule i u Parizu.
