Izvor: Politika, 19.Jan.2013, 16:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alkometar registruje i osveživač daha
Najavljena nulta tolerancija na alkohol u krvi vozača ima i svoje rizike. – U Hrvatskoj vraćena granica od 0,5 promila
Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, čiji nacrt bi trebalo da bude pripremljen tokom ove godine, mogao bi da uvede takozvanu nultu toleranciju na alkohol u krvi. Umesto sadašnjih 0,3 promila alkohola u krvi, alkometar saobraćajnih policajaca posle testiranja vozača koji neće biti kažnjeni, morao bi da pokaže nula promila. Ima stručnjaka koji su rezervisani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prema ovom predlogu, ne zato što podržavaju vožnju u alkoholisanom stanju – naprotiv, svima je jasno da je to uzrok mnogih tragedija, već zato što bi moglo doći do greške – kažnjavanja vozača koji nisu uzimali alkohol. Pozitivno reagovanje na alkometru moguće je zabeležiti zbog uzimanja određene hrane, upotrebe tečnosti za ispiranje usta ili osveživača daha, pa čak i zbog povišenog nivoa „prirodnog”, endogenog alkohola koji postoji u svakom čoveku.
Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović kaže da se u Hrvatskoj probalo sa nultom tolerancijom na alkohol, ali je posle polemike u javnosti dozvoljeno do 0,5 promila alkohola u krvi.
– Polemika se, između ostalog, vodila i oko toga da li se posle konzumiranja pojedine hrane, pa i upotrebe nekih lekova, može registrovati nizak nivo alkohola u krvi što bi dovelo do nepravednog kažnjavanja vozača. Većina evropskih država ima ograničenje od 0,5 promila, neke zemlje čak 0,8, a Srbija i BiH imaju granicu od 0,3 promila alkohola u krvi. Veoma mali broj država je uveo nultu toleranciju na alkohol – kaže Jovanović ističući da je zanemarljiva mogućnost da alkometri tehničkom greškom prikažu prisustvo alkohola u krvi.
Jedan od poznavalaca ove teme, koji je želeo da ostane anoniman, upozorava na činjenicu da svaki ljudski organizam sadrži takozvani endogeni alkohol, a koji kod nekih ljudi može biti povišen iz raznih razloga, pa čak i do te mere da to registruje alkometar saobraćajne policije. To bi se moglo desiti nekom pacijentu obolelom od šećerne bolesti.
Prof. dr Slavica Vučinić, načelnica Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA, objašnjava da je u teoriji i praksi prihvaćeno mišljenje da se ne može odrediti donja granica procenta alkoholisanosti koja bi vozača učinila očigledno nesposobnim za vožnju.
– Unos hrane, kao što je prezrelo voće, može dovesti do porasta alkohola u krvi, ali je potrebna veoma velika količina, više od dva kilograma, u kratkom vremenskom periodu unosa – do deset minuta. Rastvori za ispiranje usta i osveživači daha koji sadrže veće koncentracije alkohola mogu dovesti do lažnih pozitivnih testova alkoholemije iz izdahnutog vazduha, te se preporučuje da se sačeka sa testom 15 minuta, što je dovoljno da alkohol iz usne duplje ispari – objašnjava prof. dr Vučinić.
Ipak, istraživanja pokazuju da smetnje u upravljanju vozilom počinju znatno pre pojave prvih vidljivih znakova pijanog stanja.
– Kod nivoa alkohola od 0,8 promila gotovo sve osobe pokazuju velike teškoće pri vožnji – smetnje u kočenju, upravljanju i promeni voznih traka. Prve smetnje se javljaju već kod 0,2 promila, a najčešće kod 0,5 promila. Upravo zato granica od 0,5 promila predstavlja dozvoljenu granicu nivoa alkohola u krvi u većini evropskih država. Više od toga, 0,8 promila, dozvoljeno je samo u Velikoj Britaniji, dok Švedska i Norveška imaju manju toleranciju na alkohol u krvi. Tamo je dozvoljeno samo 0,2 promila – navodi prof. dr Vučinić.
Bez obzira na stručne polemike oko nulte tolerancije, za sve vozače je ipak najsigurnije da se drže dobro poznate izreke: „Kad vozim, ne pijem!”
----------------------------------
Najviše udesa zbog alkohola u krvi od 0,5 do 1,5 promila
U sudskoj praksi najčešće se beleži koncentracija alkohola u krvi izvršioca saobraćajne nezgode sa procentom od 0,5 do 1,5 promila alkohola. „Pri ovolikoj koncentraciji alkohola u krvi dolazi do intenzivnijeg narušavanja funkcije mozga. Počinje da se gubi kontinuitet misli, subjektivne procene i osećaj sve više potiskuje objektivnost, počinje se gubiti samokontrola, pojačava se sugestibilnost i emocionalnost, sve je izraženija razdražljivost. Opadaju i druge intelektualne funkcije i moći zapažanja. Subjektivno osećanje ličnih sposobnosti često rezultira brzom vožnjom, jer sve više raste samopouzdanje, a slabi samokontrola. Osetljivost rožnjače se smanjuje za otprilike dva puta, a javlja se i proširenje zenica. Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu, a slabi i sposobnost za raspoznavanje boja. Čulna zapažanja su često pogrešna i sa mogućom pojavom iluzija. Može se reći da vid slabi i kasni oko 30, a sluh oko 40 odsto”, objašnjava prof. dr Vučinić.
Milan Galović
objavljeno: 19.01.2013.
