Izvor: Blic, 08.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alkohol zamenio drogu
Alkohol zamenio drogu
Prvih dana, nakon što je na tržištu ponestalo narkotika posle policijskih akcija, na lečenje se javljao veći broj narkomana od uobičajenog, ali sada je njihov broj znatno manji. Pojedini su prestali da se drogiraju, neki su smanjili doze ili postali ovisni od alkohola, dok su pojedini otišli na psihijatriju ili se leče kod privatnika, kaže psihijatar Petar Nastasić, koordinator bloka za bolesti zavisnosti u Institutu za mentalno zdravlje i potpredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sekcije za bolesti zavisnosti Srpskog lekarskog društva.
Za lečenje zavisnika od droge u Srbiji i Crnoj Gori postoje samo četiri državne zdravstvene ustanove koje raspolažu sa ukupno 48 kreveta, iako u obe države postoji više stotina hiljada narkomana. Ukupni bolnički kapaciteti su nešto veći kada se računaju i privatne klinike, ali se slika ništa značajnije ne menja. Beogradski Zavod za lečenje bolesti zavisnosti raspolaže samo sa 12 postelja na poluintenzivnoj i osam na intenzivnoj nezi, dok na Kliničkom odeljenju, na kome se najčešće pojavljuju alkoholičari, ima 24 mesta. Zavod 'Dobrota' u Crnoj Gori ima samo četiri kreveta.
Prema rečima Jasne Dragan-Saveljić, direktorke Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu, u februaru je bilo 850, a sada 1.450 pacijenata koji su registrovani u dispanzeru ove ustanove.
- Očekujemo da će se ovaj broj još povećavati, ali nema panike i normalno se radi. Ovo nije prvi veći talas narkomana s kojim smo se suočili. Oni ne treba da osećaju strah kada nam se jave za pomoć, jer mi ne prijavljujemo naše pacijente MUP-u - kaže dr Saveljić.
Veruje se, dodaje Jasna Dragan-Saveljić, direktorka Zavoda za bolesti zavisnosti, da u Beogradu, ima oko 30.000 narkomana. Ima ih iz svih slojeva stanovništva, iz bogatih, ali i siromašnih porodica, sa sela i iz gradova i da je ta granica izbrisana.
U Institutu za mentalno zdravlje leče se adolescenti i mladi narkomani koji imaju kraći zavisnički staž i u ovoj ustanovi se ne primenjuje terapija metadonom.
Stručnjaci koji se kod nas bave ovom problematikom kažu da nije ni ljudski ni profesionalno nekoga, ko posle dugog konzumiranja droge postane ovisnik, a kada se tokom apstinencije suoči s krizom, ostaviti da se muči ili odbiti da mu se pruži pomoć. Napori nekih ustanova i nevladinih organizacija da ovim ljudima pomognu, prema mišljenju stručnjaka, ostaće uzaludni ako država ne preuzme brigu o njima i odluči da se sa ovim problemom bori - kaže dr Nastić.
Doktor Saveljić upozorava da su apoteke uvek bile na meti narkomana, ali da veruje da su one dobro obezbeđene.
- Naše obezbeđenje je uvek na oprezu, a imamo i složen sistem koji je u ovom trenutku dovoljan za obezbeđenje. Narkomani koji dolaze kod nas nisu agresivni, ali ne znam kako se ponašaju na ulici. Obično je reč o povratnicima, pacijentima s kojima smo se već više puta susretali. Prosek njihovih godina je od 20 do 25 - kaže Saveljić.
Inače, u našoj zemlji se na narkomane uglavnom gleda kao na kriminalce, iako ih, upozoravaju stručnjaci, pre svega treba posmatrati kao ljude koji imaju zdravstvene problem. Oni često odrastaju i žive u lošem socijalnom miljeu, porodicama koje im ne pružaju podršku ili su pred raspadom, a često su skloni kriminalu kako bi došli do sredstava potrebnih da nabave drogu koja im trenutno olakšava život. S. T. Obijene apoteke
KOSOVSKA MITROVICA - Zbog presečenog šverca droge u Srbiji, narko-dileri, a i sami narkomani na severu Kosova, ostali su bez narkotika. To je i glavni razlog što je u poslednja četiri dana u srpskom severnom delu Kosovske Mitrovice obijeno četiri apoteke. Lopovi su čak u apoteke ulazili kroz krovove, ali i razbijajući i same rešetke na apotekama.
U kosovskomitrovačkom ZC-u sve je više evidentiranih narkomana koji traže pomoć. Jedan broj narkomana poslat je u Beograd na lečenje, ali zbog popunjenih mesta oni su ponovo vraćeni na Kosovo. Z. V. V.
