Izvor: B92, 01.Nov.2010, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alkohol štetniji od heroina
Ugledni medicinski časopis "Lanset" objavio je izveštaj grupe naučnika koji su došli do zaključka da je po društvo u celini, alkohol štetniji od heroina i krek kokaina.
Uzimajući u obzir 16 kriterijuma koji se odnose na štetu koju droge nanose pojedincima i društvu u celini, autori izveštaja su zaključili:
- najštetnija droga po društvo je alkohol sa 72 poena.
- na dalekom drugom mestu nalazi se heroin sa 55 poena
- sledi krek kokain >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa 54 poena.
Kada je reč o zdravlju pojedinca, alkohol je na četvrtom mestu po štetnosti, posle kreka, heroina i kristal meta.
Jedan od autora izveštaja je profesor Dejvid Nat, svojevremeno savetnik britanske vlade za narkomaniju, koji je smenjen zbog svojih kontroverznih i javno iznošenih stavova o načinima za borbu protiv zavisnosti.
"Ako pogledamo najštetnije droge,a to su - u Britaniji - alkohol, krek i heroin, onda na njih treba da usmerimo napore čiji je cilj smanjenje štetnosti. Sama činjenica da se alkohol toliko koristi znači da se šteta koju nanosi širi kroz celo društvo - opterećuje zdravstvo, opterećuje porodicu, opterećuje socijalne službe, opterećuje policiju. Zbog toga je važno da se usredsredimo na borbu protiv tih droga, umesto na droge koje su manje štetne, poput kanabisa ili ekstazija. Izračunali smo da prosečan poreski obveznik godišnje izdvaja oko 1000 funti da bi subvencionisao alkoholizam", izjavio je profesor Nat.
Nakon objavljivanja izveštaja u "Lansetu", međutim, javili su se skeptici koji izveštaj opisuju kao pseudonaučni.
Drugi pak, ukazuju na očiglednu činjenicu da je alkohol legalan i da ga zbog toga konzumira daleko najviše ljudi.
"Zbog toga nije čudno da alkohol predstavlja veće opterećenje za zdravstvo ili doprinosi većem broju razvoda od heroina", kaže konzervativni komentator Piter Hičens:
"Stomačni čirevi, uništavanje šuma, ugled društvene zajednice, poremećaji raspoloženja i prljanje ulica nisu kriterijumi koji mogu da se porede. Nije mi jasno kako neko iz toga može da izvuče navodno ozbiljne zaključke ili sastavi navodno objektivnu klasifikaciju. Meni to deluje prilično neozbiljno. Ali čak ako to ostavimo po strani, posve je jasno da je alkohol najštetniji po društvo u celini jer alkohol može da se kupi u svakoj prodavnici, a heroin ne može".
Skeptične su i mušterije jednog bara u Londonu:
"Mislim da malo preteruju sa zastrašivanjem javnosti. Rekao bih da alkohol i teške droge spadaju u potpuno različite kategorije."
"Mislim da je potpuno besmisleno porediti alkohol i teške droge. Konzumiranje alkohola u umerenim količinama je zabavno, mnogo ljudi pije. Poređenje je potpuno neopravdano."
Profesor Nat na ovakve komentare odgovara da je jedan od problema u tome što je konzumiranje alkohola nešto što je društveno prihvatljivo otkako je sveta i veka.
Da je alkohol nova supstanca, izvesno je da bi bio klasifikovan kao narkotik, kaže profesor Nat.
"Da je alkohol nova droga, da smo ga otkrili danas, izvesno je da bi bio kontrolisan, na isti način na koji kontrolišemo druge droge. Alkohol je štetna droga, tu nema nikakve dileme."
Malo je, međutim, verovatno da će se bilo koja vlada upustiti u kriminalizaciju alkohola.
Šta onda profesor Nat i njegove kolege žele da postignu?
"Vlada treba da prihvati činjenicu da je Zakon o zloupotrebi droga poptuno zastareo. Neophodno je da izvršimo potpunu reviziju načina na koji se bavimo drogama i to ne samo ilegalnim drogama, jer su to potpuno nenaučne kategorije. Neophodno je da izvršimo potpunu reviziju načina na koji društvo doživljava, reguliše i kontroliše droge i neophodno je da to učinimo sa naučnog stanovišta. Zato nam je potrebna ozbiljna debata o toj temi i ovo je naš doprinos toj raspravi", objašnjava profesor Nat.
On je još rekao da se mnogo toga može naučiti iz pristupa koji Švedska ima prema alkoholu.
U Švedskoj, kaže Nat, prodaja alkohola je strogo kontrolisana, konzumira se upola manje alkohola nego u Britaniji, pa su samim tim i društvene posledice neuporedivo manje.
