Izvor: RTS, 30.Jul.2016, 09:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alkohol najčešći uzrok stradanja biciklista
Na putevima Srbije prošle godine je nastradalo 69 vozača bicikla. Osim što su, kako napominju nadležni, najranjiviji učesnici u saobraćaju, dodatni problem predstavlja i alkohol koji je, kako pokazuje statistika u mnogim slučajevima prisutan u krvi biciklista.
Teže je na dva nego na četiri točka, posebno pod uticajem alkohola. Nadležne zabrinjava što se biciklisti u takvom stanju uopšte odluče >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na vožnju, ali još više začuđuje da je nivo alkohola u krvi znatno viši od dozvoljene granice.
"U većini slučajeva se radi o vožnji na kraćim relacijama, vozači su svesni da su pod dejstvom alkolola, ali smatraju sebe sposobnim da se prevezu od ugostiteljskog objekta do mesta stanovanja i misle da im se neće dogoditi ništa. Nažalost u tih par kilometara se vrlo često desi saobraćajna nesreća, koja, kada vozač bicikla učestvuje, obavezno podrazumeva da će zadobiti povrede", kaže Boban Milinković iz Uprave saobraćajne policije.
Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja navodi da je bilo slučajeva u kojima je vozač bicikla koji je smrtno stradao imao preko tri promila alkohola u krvi.
Prema njegovim rečima, bilo je slučajeva da su biciklisti i u zimskim mesecima, kada je led na kolovozu, bili u alkoholisanom stanju.
Da je više alkohola u krvi tokom leta pokazuje statistika. Na primer od ukupnog broja saobraćajnih nesreća u 2015. godini u kojima su učestvovali vozači bicikala, čak 18 odsto bilo je pod dejstvom alkohola. U letnjim mesecima i gotovo 23 procenta vozača.
"Zabrinjavajuće je upravo to što je od svih vozača bicikala čak 65 bilo u stanju potpune alkoholisanosti, znači preko dva miligrama po mililitru. Kod saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima od učesnika se uzima krv radi analize količine alkohola u krvi i u pojedinim slučajevima je utvrđena vrednost od preko četiri miligrama po mililitru alkohola u krvi", kaže Boban Milinković iz Uprave saobraćajne policije.
Biciklisti su najosetljiviji učesnici u saobraćaju, upozoravju nadležni. Zato je osim represivnih potrebno preduzeti i edukativne mere.
"Oni nemaju kao vozači automobila oklop oko sebe koji može da ih zaštiti. Generalne smernice izuzete iz dobre prakse jesu da fizički treba odvajati površine kojima se kreću biciklisti, površine kojima se kreću pešaci od površina kojima se kreće motorni saobraćaj", kaže Milan Božović.
Kao i vozače automobila, policija ima pravo da i bicikliste isključi iz saobraćaja. Pošto im dozvolu ne može oduzeti, niti upisati kaznene poene, jer ne upravljaju motornim vozilom, kažnjavaju se novčano, a odgovaraju prekršajno.
