Izvor: Politika, 06.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksinac ne zaboravlja žrtve
Stradanje civila i rušenje u Aleksincu u noći između 5. i 6. aprila 1999. godine nazvano je „kolateralnom” štetom
Aleksinac– Juče je, deveti put zaredom u Aleksincu na tren zastao život. Ćutke i u tišini veliki broj stanovnika ovog gradića na ušću Moravice (Sokobanjske) u Južnu Moravu okupio se na platou ispred novosagrađenih objekata u ulicama Vuka Karadžića i Dušana Trivunca i obeležio još jednu godišnjicu stradanja u bombardovanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << NATO u noći između 5. i 6.aprila 1999.godine.
Stiglo je novo proleće u Aleksinac, grad je obnovljen, odavno se u njemu normalno radi i živi, ali patnje i žrtve se ne zaboravljaju.
U Aleksincu se zvanično ne zakazuju aprilske komemoracije. Nije potrebno. Spontano, ovo je godina deveta, preživeli stradalnici iz dveju centralnih gradskih ulica na koje su bombarderi NATO u zločinačkom naletu za tren izbacili na stotine kilograma smrtonosnog tovara, okupe se pored spomen-obeležja, polože cveće, zapale sveće i u suzama evociraju sećanja na nevino stradale civile i pogrom. U „srpskoj Hirošimi”, kako je ceo svet nazvao Aleksinac posle katastrofe koju je doživeo aprila 1999.godine, samo te kobne noći poginulo je dvanaestoro, a teško povređeno četrdesetak građana. Pod bombama i raketama NATO-a u prah i pepeo pretvoreno je 35 porodičnih kuća i 125 stanova, uništeni su Konfekcija „Morava”, „Betonjerka”, Ugostiteljsko-turističko preduzeće, autobuska stanica... Sedam razornih projektila bačeno je na grad, gde nije bilo vojnih objekata i donelo je noć smrti i užasa.
Stradanje civila i rušenje u Aleksincu u noći između 5. i 6.aprila nazvano je „kolateralnom” štetom. Kada su sutradan u miran i pitomi grad stigli strane diplomate, predstavnici mirovnih i humanitarnih organizacija, uverili su se da nikakve, posebno „kolateralne” štete nije bilo. Ni greške. Namerno i ciljano napadnuti su civili u gradu poznatom po svom rudarskom naselju i mirnom životu, a da niko ni tada, ni kasnije, jer su bombardovanja i rušenja nastavljena sve do kraja maja, nije znao da kaže – zašto?
I 28.maja „Milosrdni anđeo” bombama je zasuo Aleksinac. Nova stradanja i rušenja. Opet je noću, kukavički, da se napadač ne vidi, ni odakle dolazi, ni gde beži, na Aleksinac prosuta smrt, poginulo je troje građana, srušeno na desetine kuća i zgrada, uništeni skoro svi privredni objekti.
I juče, kada su odali počast svojim stradalim sugrađanima, rođacima i susedima, koji su poginuli u samom gradu, ali i onima koji su kao pripadnici vojske i policije život položili na branik otadžbine, stanovnici Aleksinca ophrvani tugom po ko zna koji put su se pitali ko je to sprečavao humanitarnu katastrofu na Kosovu ubijajući nevine u njihovom komšiluku, daleko od Kosova, ko je to od mirnog i pitomog grada napravio „srpsku Hirošimu”.
Svako novo proleće u Aleksinac donese nove suze, tugu i tišinu... I ponos, svakako.
Toma Todorović
[objavljeno: 07/04/2008]
.jpg)
