Izvor: Blic, 18.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Vlahović: Čanak oborio cenu Beočina
Aleksandar Vlahović: Čanak oborio cenu Beočina
- Za tri cementare dobili smo oko 150 miliona dolara direktnih budžetskih prihoda, isto toliko garantovanih investicija i jedan vrlo izdašan socijalni program koji garantuje da pet godina nema nikakvih otpuštanja i da se plate odmah po preuzimanju povećavaju za 10 odsto. Dakle, možemo da budemo veoma zadovoljni - kategoričan je srpski ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović. U razgovoru za 'Blic' Vlahović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže da 'nemamo razloga da patimo zbog privatizacije cementara jer su one žive i zdrave a biće još življe i još zdravije kada ih preuzmu novi vlasnici'.
- Ponuda koju smo mi dobili od 'Lafarža' višestruko prevazilazi ponudu koju je srpska vlada imala 1998. godine. 'Lafarž' je tada nudio 70 miliona maraka za 70 odsto kapitala i to bez preuzimanja dugova. Mi smo dobili 51 milion američkih dolara za 70 odsto kapitala, a to je 110-112 miliona maraka, plus preuzimanje dugova od oko 20 miliona dolara. U poređenju sa prosečnim cenama po toni instaliranog kapaciteta, koje su postignute u sličnim transakcijama u centralnoj Evropi, sve tri naše cementare postigle su cenu daleko iznad tog proseka. A zašto je Beočin ispao jeftiniji od Kosjerića i Novog Popovca?
- To je rezultat negativne kampanje koju je sve vreme vodio pre svega gospodin Nenad Čanak. On je krajem novembra ambasadama zemalja iz kojih su dolazili potencijalni strateški partneri poslao pismo u kome ih obaveštava da se Beočinska cementara ne sme prodati, da je to kradena roba. Nakon toga, od šest potencijalnih investitora koji su kupili tendersku dokumentaciju, samo dva su bila spremna da daju ponudu. Ostali su se povukli. Pitajte me zbog čega? Znači kriv je Čanak?
- Ja neću direktno da optužujem Čanka. Ali hoću da kažem da bilo kakav rizik koji se kreira tokom prodaje direktno obara cenu.
Koliko to 'obaranje' iznosi u dolarima?
- Ja ne znam kako bi izgledao tender da je stvar do kraja izvedena transparentno i da nije kreiran politički rizik. Ali da smo, na primer, postigli cenu po toni kao kod Novog Popovca, mogli smo dobiti možda i celih 20 miliona dolara. Da li se zbog toga osećate odgovornim?
- Da se stvar kao sa Beočinom desila i kod Kosjerića i Novog Popovca, ja bih prihvatio kritiku. Ovako, privatizacija cementara u Kosjeriću i Novom Popovcu vođena je bez ikakvih dodatnih rizika i tu smo dobili sjajne ponude. Jesu li neki kandidati bili unapred diskriminisani?
- Tu tezu proturaju oni koji nam zameraju zašto u celu priču nisu uključeni i trgovci. Ja ću vrlo brzo izaći u javnost sa podacima koji će pokazati da svugde gde su trgovci bili uključeni, fabrike su posle godinu dana preprodate, jer trgovci nisu strateški partneri. Kakav je plan privatizacije za ovu godinu?
- Trenutno se u procesu tenderske privatizacije nalaze 32 preduzeća i prvi novi tenderi biće oglašeni krajem marta. Već za dva dana znaćemo ime finansijskog savetnika za pripremu tenderske dokumentacije za privatizaciju 'Beopetrola'. Očekujem jednu od renomiranih i najpoznatijih investicionih bankarskih kuća. Paralelno s tim imamo 85 preduzeća u postupku aukcijske privatizacije. Naša je ideja za ovu godinu da pored tekuća 32, pokrenemo još 40 tendera, dakle da završimo 70 tendera i da imamo najmanje 45-50 uspešnih tenderskih privatizacija i da imamo 200-250 preduzeća u procesu aukcijske privatizacije. Dakle, ove godine ubrzavamo proces da bismo 2003. imali potpunu kulminaciju. Šta će biti sa restrukturiranjem velikih sistema?
- To je mnogo važan zadatak i mi planiramo da ove godine uđemo u restrukturiranje svih 38 velikih sistema. Na tom planu ključna je izgradnja novog stečajnog zakonodavstva i obuka 300 stečajnih upravitelja koji će u onim preduzećima koja funkcionišu kao biljke sprovesti efikasan stečajni postupak i osposobiti ih da ponovo rade. Ideja je da se osnuje i poseban sud za stečaj kako bismo bili nezavisni od opšte sudske neefikasnosti. Ta informacija se neće svideti građanima?
- To je greška. Ja govorim o onim preduzećima gde su radnici samo formalno zaposleni, nalaze se na prinudnim odmorima i ne primaju plate. Dakle, ovo treba da se shvati kao jedna dobra vest. Puste želje 'Podravke' Da li će 'Podravka' kupiti 'Takovo'?
- To nije tačno. Nijedna privatizacija kada je reč o velikim preduzećima, ne može da se desi a da se ne prođe kroz tendersku proceduru. Tako da su to samo puste želje 'Podravke', što ne znači da ona, sutra kad se bude organizovao tender, neće biti jedan od ponuđača. Čeka se zakon o duvanu Kada će krenuti privatizacija duvanske industrije?
- Tu se čeka zakon o duvanu koji je prosleđen Skupštini. Najverovatnije je da ćemo, odmah po usvajanju tog zakona, paralelno krenuti sa privatizacijom fabrika u Nišu i Vranju i istovremeno sa raspisivanjem jedne ili više licenci za proizvodnju cigareta. Hoće li jedna od njih biti u Čačku?
- Razgovarali smo i o tome i nikome iz Vlade ne pada na pamet da stopira tu investiciju. Branislav Krivokapić
