Izvor: Politika, 03.Mar.2011, 19:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanci traže srpske lekare

Doktori Doma zdravlja u Štrpcu odlučili da ne naplaćuju preglede Albancima iz Prištine, Prizrena i Peći, koji u besparici sve više tu traže pomoć

Štrpce – Kosmetski Albanci sve češće potežu na put do Štrpca, očekujući pomoć lekara u srpskom zbegu na vrhu Šar planine. Nije im teško da prevale 61 kilometar u jednom pravcu od Prištine, 30 od Uroševca ili 35 od Prizrena, da bi samo sa ličnom kartom zakucali na vrata lekara koga plaća Ministarstvo zdravlja Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Odlučili smo da pripadnicima albanske zajednice, ma odakle da su, ne naplaćujemo lekarski pregled, koji je uglavnom i najskuplji deo medicinske usluge. Ali, registrujemo svakog pacijenta, upišemo njegovo ime i starost, na osnovu lične karte ili nekog drugog dokumenta kojeg pokaže – ističe za „Politiku” dr Radojko Savić, direktor Doma zdravlja u Štrpcu.

On kaže da su od 300 dnevnih pacijenata četvrtina Albanci, a od 70 noćnih pregleda u hitnoj službi njima je posvećena čak polovina. Tako proizilazi da su u toku 24 časa, od 370 pacijenata, čak 110 Albanci.

– Oni su dužni da plate sanitetski materijal ukoliko je utrošen i lekove – veli dr Savić.

Varošica Štrpce ima 2.000 duša i svi su Srbi, a istoimena opština broji 10.000 Srba i 2.000 Albanaca. Šta se to dogodilo ako Dom zdravlja u tako maloj planinskoj enklavi ima čak 150.000 pacijenata godišnje?

– Ne znam kako je u drugim domovima zdravlja na Kosmetu, ali kod nas postoji takozvana pozitivna diskriminacija. Siguran sam da oni pacijenti koji se obrate za pomoć ovde, a dolaze iz albanske zajednice, nemaju ni osiguranje ni novac. Albanci koji to imaju leče se u Tirani, a u poslednje vreme u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Briselu. Zato smatram da je izuzetno human gest pomoći ljudima koji su ugroženi u svakom smislu. Pored toga, albanski domovi zdravlja i bolnice su veoma loše opremljeni, i kadrovski i materijalno, jer su oni devedesetih godina prošlog veka, napuštajući zdravstvo države Srbije, odlučili da se njihovo sve više privatizuje. Ali, sad su došli u situaciju da njihov narod nema novca ni za pregled – objašnjava dr Savić.

Pre tri godine, isprva stidljivo, Albanci su počeli da dolaze u ordinacije srpskih lekara na Šari. Ranije je postojala odluka da se Albanci koji žive na području opštine Štrpce besplatno pregledaju, a dr Savić je prošle godine, uz saglasnost medicinskog osoblja u Domu zdravlja, inicirao da se pregled ne naplaćuje ma odakle došao pacijent Albanac. To je, jednostavno, kućna odluka Doma zdravlja u Štrpcu, koji ima 292 zaposlena, od toga 93 lekara.

Savić je rodom iz devet kilometara udaljenog sela Sevce, prema vrhovima Šare, specijalizovao je i magistrirao neuropsihijatriju i dobro poznaje prilike i navike ovdašnjeg življa. Zna zbog čega mnogobrojni Albanci na pregled dolaze noću.

– Jedan od razloga je što se nigde u svetu noćni pregledi hitne prirode ne naplaćuju. Drugi je što pacijenti te nacionalnosti ne žele da ih saplemenici vide kako ulaze u srpski dom zdravlja.

Po cenovniku Ministarstva zdravlja koji važi za čitavu teritoriju Srbije, pregled kod lekara opšte prakse košta 356,44 dinara, pregled specijaliste 289, pregled ultrazvukom je 410,33, EKG 202,15 dinara, krvna slika 200 dinara. Zahvalni što ne plaćaju te preglede, Albanci se poveravaju lekarima da pregled ultrazvukom u privatnoj ordinaciji u Prištini, Prizrenu ili Uroševcu košta 40 evra, dok je vađenje zuba pet evra. To su, evo, postali troškovi koje sirotinja ne može da podnese.

Pored toga, većinsko stanovništvo Kosmeta kuburi sa svojim medicinskim personalom.

– Naša ustanova ima ambulante u svim selima opštine Štrpce, pa i u mešovitim. U selu Drajkovce, na primer, jedna polovina zgrade je srpska, a druga albanska, ali nema prave komunikacije. Albansko osoblje mene ne priznaje za svog direktora što je i očekivano, a ja njih ne priznajem kao svoje radnike. Njih plaća kosmetska vlada, a nas Srbija. Naša doktorka koja radi dole kaže mi da 99 odsto Albanaca iz sela dolazi na pregled kod nje, čak i kad je kolega Albanac tu – priča naš sagovornik.

Zbog svega, dr Savić procenjuje da Dom zdravlja u Štrpcu ne pokriva samo teritoriju opštine sa 12.000 stanovnika, već da je neko virtuelno područje rada te ustanove – 36.000 ljudi. Tu se ubraja i živalj Gore, Dragaša i Sredačke župe.

– Mi smo srpska majka za sve njih. Trudimo se da u našim uslovima, koji nisu sjajni, uspostavimo vladavinu humanosti i stručnosti, ne razdvajajući pacijente u nacionalne grupe. U našem Domu zdravlja krajem prošle godine porodile su se tri Albanke i od njihove rodbine dobili smo zahvalnost i lepe reči, što je najbolje uzdarje lekaru. Istovremeno, Srpkinje iz Štrpca porađaju se u „Simonidi” u Lapljem Selu i u Kosovskoj Mitrovici, procenjujući da im je tamo bolje – objašnjava dr Savić.

On je bio beogradski student, a do bombardovanja Srbije radio je u Uroševcu.

– Odatle smo proterani 1999. godine, ali Albanci iz Uroševca još pamte srpske lekare i, evo, putuju 30 kilometara do Štrpca, radi pregleda kod nas. Ono što se meni i mojim kolegama dogodilo pre 11 godina dole, običnim Albancima nikad nisam uzeo za zlo. Moj zadatak je, a trudim se iz petnih žila, da ovu ustanovu dovedem na prihvatljiv nivo. Za nas ima razumevanja u Ministarstvu zdravlja, kao što ja razumem ministarstvo što u uslovima krize ne može da pruži više.

Zvonko Mihajlović, predsednik opštine Štrpce izabran na srpskim izborima 2008. godine, kaže za naš list da je odluka Doma zdravlja na mestu.

– Materijalna kriza učinila je svoje. Privreda na Kosmetu ne radi i ljudi su bez novca. Albanci su čak prinuđeni da nadniče kod Srba, obični radnici za sedam a majstori za 15 evra, a tim parama ne mogu da plate lekara. S druge strane, nije tajna da njihovi lekari do diploma dolaze nešto skraćenim putem, i onda se samo po sebi razume zašto su Albanci sve brojniji u ordinacijama srpskih doktora u Štrpcu – rekao nam je Mihajlović.

Gvozden Otašević

objavljeno: 04.03.2011.

Nastavak na Politika...