Izvor: B92, 21.Okt.2011, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci masovno bojkotovali popis
Beograd -- Albanci na jugu Srbije odazvali su se pozivu svojih političkih lidera i masovno bojkotovali popis stanovništva.
U poređenju s popisom 2002, kada je popisano blizu 55.000 Albanaca, ove godine u Preševu i Bujanovcu popisano ih je manje od 1000.
Prostorije popisne komisije u Preševu bile su potpuno prazne u danima dopunskog popisa, jer na vrata nema ko da pokuca. Tokom samog popisa, popisivači su uredno kucali na vrata Albanaca, ali su tek retki sa njima hteli >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da razgovaraju.
"U slučaju kada je građanin odbijao da se popiše, u nekim slučajevima su navodili da je to zbog bojkota, i tu se završavao odnos popisivača i građanina, i tako je i popisivač vodio evidenciju svog obilaska domaćinstva", kaže popisivač Dragoljub Filipović.
Lista primedbi albanskih lidera je duga. Imaju primedbe na broj instruktora, Albanaca, popisne listiće na srpskom, ali i činjenicu da popis ne obuhvata one koji su se poslednjih godina odselili, kako tvrde, privremeno.
"Politika vlasti u Beogradu je da što više smanji broj Albanaca, a ako je trebalo da sačuvamo bar onaj broj na ovim prostorima, neka se čuva vrednost broja stanovnika iz popisa 2002. godine", smatra Ragmi Mustafa, gradonačelnik Preševa.
U susednom Bujanovcu jedan od lidera nekadašnje OVPBM Jonuz Musliju, sada sa pozicije predsednika Skupštione opštine, ide još dalje i kaže da je bojkot poruka upućena vlasima zbog, kako tvrdi, diskriminacije Albanaca.
"Diskriminisani smo u oblasti bezbednosti, obrazovanja, slobode kretanja, upotrebe nacionalnih simbola, u oblasti dobijanja ličnih dokumenata, nedostatka visokoobrazovnih institucija, nepriznavanju Političkog statuta Preševske doline", kaže on.
Jedini Albanski poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi kaže da bi popis samo registrovao pad broja Albanaca, umesto da pobroji socijalno najugroženije, koji su iz ekononskih razloga i otišli.
"Koliko se gubi učešćem, koliko bojkotom, i jedim i drugim se gubi, ali barem bojkotom, ukazujemo da situacija ne valja", rekao je on.
Zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika "Vranjske" Nikola Lazić kaže da će u mnogim neformalnim razgovorima albanski političari priznati da je bojkot greška, posebno pošto nije bilo podrške iz međunarodne zajednice. Bojkot međutim pokazuje i da se političari spremaju za lokalne izbore.
"Velika je ponuda, ima 10-11 političkih partija koje okupljaju Albance, a samo 35 - 40.000 glasača. To se može povezati sa bojkotom da iako su mnogi videli da su pogrešili, ali nikom nije palo na pamet da povuku odluku jer bi odmah bili prokaženi od birača, a od konkurencije proglašeni za izdajnike", smatra Lazić.
On zaključuje da je bojkot pokazao i da proces stabilizacije na jugu Srbije i deset godina po okončanju oružanih sukoba, još nije završen i da je pred vlastima u Beogradu, ali i albanskim političarima ostalo još mnogo posla.
