Izvor: Politika, 30.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akademac za miševe
Retke biljne i životinjske vrste kao najjači brend
MIONICA, PAŠTRIĆ – Bilo bi više nego logično da smo Predraga Pecu Petrovića, diplomiranog biologa, potražili u nekoj stručnoj instituciji ili labaratoriji. Ali, takvog tumaranja smo pošteđeni jer je duže vreme njegova "zadnja"adresa u selu Paštriću kod Mionice. Na imanju nasleđenom od roditelja ovaj akademac i stručnjak za slepe miševe uveliko se bavi poljoprivredom. Javnosti u Kolubarskom okrugu, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i šire, skrenuo je pažnju kao agilni čuvar prirodnog blaga, biljnog i životinjskog sveta,pred "stampedom" loših navika potrošačkog društva.
Uostalom, pored traktora i svih priključnih mašina u dvorištu njegove kuće sve doskora vrzmalo se i desetak opasnih otrovnica poskoka. Valjda su i oni shvatili gde im je najsigurnije. Skoro tri decenije, kao da su članovi njegove porodice, brine o koloniji slepih miševa u Ribničkoj pećini. Reč je o jednoj od najvećih i najvrednijih, sa 15 vrsta, kolonija u ovom delu Evrope. Tokom minulog leta digao je pravu uzbunu zbog saznanja da je samo u Kolubarskom okrugu bez ikakvog razloga ubijeno preko 1.000 poskoka. Od početka godine u svojstvu predsednika ekološkog društva iz Mionice nadležnim organima podneo je 24 prijave zbog bezobzirnog nasrtanja na prirodne retkosti. Čupao je kosu sa glave kada je čuo i kasnije video da su trojica "neobaveštenih" mladića čekićima odvalili tri stalaktita iz Ribničke pećine koje je priroda stvarala milionima godina.
– Mi se često pitamo sa čime će to Srbija u Evropu. Da se ne obmanjujemo, naš najjači brend je još uvek očuvana životna sredina, nekoliko nacionalnih parkova od Đerdapa preko Stare planine do Tare kao i brojne retke biljne i životinjske vrste. U Srbiti trenutno ima oko 500 vidri što je ravno broju u svim ostalim evropskim zemljama. Međutim, za razliku od Evrope mi još uvek loše i komotno štitimo prirodno blago. Na primer, na Alpima ima oko 150.000 divokoza dok su kod nas postale prava retkost. Najveća i najbolja krda jelena koja smo imali – više nemamo. Primat u svetu je preuzeo Novi Zeland i to upravo sa našim genetskim materijalom. Kruška takuša od koje se pravi srpska "koka-kola" prava je retkost na planeti, ali njihov broj je sveden ne nekoliko stotina stabala. Šaljiva požegača ( lokalni naziv madžarka) nema konkurencije po kvalitetu ni kao sveža i sušena. Virusna bolest šarka pred očima sviju nas je uništava a poređenja radi u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, ko bi madžarku obrao pre 14. septembra ili njene plodove stavio u kace za rakiju istog dana bi ga žandari odveli u aps. Danas, radi zidanja dvorišnih i sličnih fontana čekićima lome stalaktite i nikome ništa – kaže Petrović.
Pažnju šire javnosti naš sagovornik je skrenuo na sebe kada je nedavno otvoreno stao na stranu privatnog kolekcionara ptičjih jaja iz Vršca, koji je bio označen kao teški kriminalac.
– Srbiji je dosta takozvanih kvazičuvara prirode iz udobnih fotelja i onih koji nastupaju sa pozicija "ljubitelja" pasa, mačaka ili mrmota. Čovek iz Vršca je uradio ono što su trebale, a nisu, plaćene od države institucije. Kolekcija je jedinstvena i izuzetno vredna za našu nauku i buduće naraštaje. Ko toga nije svestan on je loše orijentisan u vremenu i prostoru u kojem živi. Ja izuzetno cenim ljude entuzijaste koji sarađuju i pomažu biolozima. Podsetiću: jedan češki činovnik je bio svetski stručnjak za ose. Najugledniji srpski pa i evropski botaničar Josip Pančić nije bio biolog već lekar, dok je Sergej Matvejev, najveće ime u našoj ornitologili, po obrazovanju bio arhitekta. Da bilozi nisu imali takve saradnike priča o našem prirodnom blagu i njegovoj zaštiti bila bi jako sumorna – veli Predrag Petrović, koji se zalaže za osnivanje regionalnih zavoda za zaštitu životne sredine. U njima, po Pecinoj sistematizaciji, trebalo bi da rade: pravnici, kurturolozi, sociolozi, filozofi i na kraju biolozi. To kaže zato što ceni da je zaštita prirode pre svega stvar kulture, filozofije i način razmišljanja jednog naroda prema svom okruženju. Protiv je mera represije, izuzev, ako se ne radi o teškim kriminalnim radnjama na uništavanju ili zloupotrebi prirodnih bogastava.
B. Novović
[objavljeno: 30.10.2006.]
